У Виминацијуму пронађена гробница из 3. века
На локалитету Виминацијум археолози су пронашли породичну гробницу, осликаних зидова, у којој су се сахрањивали припадници вишег сталежа и која је била у функцији од средине трећег па до средине петог века, а у њој и оставу са драгоценостима, изјавио је Бети директор Археолошког института САНУ и руководилац пројекта Виминацијум Миомир Кораћ.
„Приликом заштитних археолошких ископавања на локалитету Виминацијум, на месту изградње новог блока Термоелектране Костолац Б, археолози су пронашли меморију, подземну гробницу. Реч је о породичној гробници, у којој су се сахрањивали припадници вишег сталежа, који су себи и својим потомцима могли да омогуће вечни боравак у велелепном објекту украшеном зидним сликарством„, рекао је Кораћ.
Према његовим речима, гробница је била у функцији дуже од два века, крстообразне је основе и укупно је имала 11 гробних места, а пронађена је на дубини од 1,80 метра.
„У угловима централне просторије налазили су се стубови, који су носили конструкцију изнад централне просторије у виду свода, куполе или крова на две воде. Зидови централне просторије били су осликани. Зидно сликарство је очувано на више места, а тек ће накнадна чишћења и конзервација фресака показати њихов коначни обим. Сликано је природним земљаним бојама а доминирају црвена, бела, окер и зелена боја које чине бордуре као и биљне мотиве„, објаснио је Кораћ.
Он је додао да су гробна места била углавном опљачкана након најезде Хуна која се догодила на овим просторима 441. односно 443. године.
„Посебна загонетка је да су покојници заливени у малтеру и то је колико знамо јединствен случај у свету у римском начину сахрањивања. Наиме типологија начина сахрањивања на Виминацијуму је толико богата и разноврсна у начину сахрањивања да готово обухвата целокупан начин и ритуал римског начина сахрањивања„, рекао је Кораћ.
То није ни чудно, додао је он, имајући у виду да је на Виминацијуму откривено више од 14.000 гробова што је највећи број римских гробова који су икад ископани на територији Римског царства.
Пронађена остава златног новца
„Током археолошких ископавања изнад и испод пода средишњег дела меморије, нађено је двадесетак бронзаних новчића који су исковани у периоду од средине III до средине V века. Међу осталим налазима има и делова наруквица од стакла, делова керамичких лампи и посуда, као и стаклених предмета. Издваја се део надгробне плоче од мермера са натписом и два златна предмета, апликација крстастог облика и глава прстена са уметком од стакла„, рекао је Кораћ.
Пронађена је и остава златног новца, што је јединствени налаз на Виминацијуму, додао је он и објаснио да је реч оседам златних новчића из времена царева Хонорија (три комада) и Теодосија II (четири комада), која је похрањена након престанка коришћења меморије, када је већ делом била уништена.
„Шест примерака новца је исковано у периоду од 408. до 420. године, док је седми примерак кован у интервалу од 430. до 440. године. У време када је вребала опасност од Хуна (средина петог века), који су увелико харали овим просторима, људи су у страху скривали своје драгоцености. Међу њима се нашао и власник оставе златног новца из Виминацијума, који је спас за своје благо потражио међу рушевинама заборављене меморије. На његову жалост и на нашу срећу, остава је након шеснаест векова угледала светлост дана„, рекао је Кораћ.
„Приликом заштитних археолошких ископавања на локалитету Виминацијум, на месту изградње новог блока Термоелектране Костолац Б, археолози су пронашли меморију, подземну гробницу. Реч је о породичној гробници, у којој су се сахрањивали припадници вишег сталежа, који су себи и својим потомцима могли да омогуће вечни боравак у велелепном објекту украшеном зидним сликарством„, рекао је Кораћ.
Према његовим речима, гробница је била у функцији дуже од два века, крстообразне је основе и укупно је имала 11 гробних места, а пронађена је на дубини од 1,80 метра.
„У угловима централне просторије налазили су се стубови, који су носили конструкцију изнад централне просторије у виду свода, куполе или крова на две воде. Зидови централне просторије били су осликани. Зидно сликарство је очувано на више места, а тек ће накнадна чишћења и конзервација фресака показати њихов коначни обим. Сликано је природним земљаним бојама а доминирају црвена, бела, окер и зелена боја које чине бордуре као и биљне мотиве„, објаснио је Кораћ.
Он је додао да су гробна места била углавном опљачкана након најезде Хуна која се догодила на овим просторима 441. односно 443. године.
„Посебна загонетка је да су покојници заливени у малтеру и то је колико знамо јединствен случај у свету у римском начину сахрањивања. Наиме типологија начина сахрањивања на Виминацијуму је толико богата и разноврсна у начину сахрањивања да готово обухвата целокупан начин и ритуал римског начина сахрањивања„, рекао је Кораћ.
То није ни чудно, додао је он, имајући у виду да је на Виминацијуму откривено више од 14.000 гробова што је највећи број римских гробова који су икад ископани на територији Римског царства.
Пронађена остава златног новца
„Током археолошких ископавања изнад и испод пода средишњег дела меморије, нађено је двадесетак бронзаних новчића који су исковани у периоду од средине III до средине V века. Међу осталим налазима има и делова наруквица од стакла, делова керамичких лампи и посуда, као и стаклених предмета. Издваја се део надгробне плоче од мермера са натписом и два златна предмета, апликација крстастог облика и глава прстена са уметком од стакла„, рекао је Кораћ.
Пронађена је и остава златног новца, што је јединствени налаз на Виминацијуму, додао је он и објаснио да је реч оседам златних новчића из времена царева Хонорија (три комада) и Теодосија II (четири комада), која је похрањена након престанка коришћења меморије, када је већ делом била уништена.
„Шест примерака новца је исковано у периоду од 408. до 420. године, док је седми примерак кован у интервалу од 430. до 440. године. У време када је вребала опасност од Хуна (средина петог века), који су увелико харали овим просторима, људи су у страху скривали своје драгоцености. Међу њима се нашао и власник оставе златног новца из Виминацијума, који је спас за своје благо потражио међу рушевинама заборављене меморије. На његову жалост и на нашу срећу, остава је након шеснаест векова угледала светлост дана„, рекао је Кораћ.
Нема коментара:
Постави коментар