Планинске врлети јужног Велебита
Планинске врлети јужног Велебита(Илирска провинција Либурнија).Камењар,крш,сур
Оваква сурова и тешка места за живот су доказ расељавања нашег народа према свим смеровима,који се догађао непрестано од давнина до 20.века а и даље се дешава.Према томе,нема никакве логике и смисла "њихово" велико досељавање Словена са пространих,плодних и обрадивих равница источне Европе на овај камењар и крш ! У прилог расељавања народа иде Далмилова хроника,Несторов летопис па чак и народна предања из Загорја које говоре о три брата,Чеху,Леху и Русу који су,да би избегли крвну освету,отишли из Далмације заједно са извесном окупљеном скупином свог народа према просторима данашње Чешке,Пољске и Русије где су завладали тамо затеченим народом сличног језика,а по Далмиловој хроници,Чех је дошо са простора западног Балкана и владао је Бохемијом у 7.веку,а ако ту још укључимо и Несторов летопис у којој такође стоји да су Руси дошли "са оне стране дунава" дакле ради се о Балкану онда је јасно да је досадашња службена историја-пропаганда,да смо на ове просторе дошли у 7.веку,потпуна измишљотина ! Нека нам послужи у прилог томе пример да је нама Илирско име познато кроз читаву историју,антика,средњи век,све до 20.века су јужни Словени(Из целе бивше Југославије осим Македоније,ређе) називани Илирима,било да се ради о личним ставовима појединаца,па кроз књижевност и песништво.У употреби је био само назив Илири(Или Словинци),исто тако су нас именовали и страни писци.Широм некадашње Илирије,на Илирском етничком простору постоје и данас гомила народних предања о античким временима где се спомињу Грци,Римљани,краљица Теута,Атила,Константин велики,Александар велики,сећање народа сеже у далека древна времена и преноси се кроз генерације с колена на колена по традицији.Добро питање је,како је Илирски народ,ако узмемо у обзир да није изумро односно нестао како нам се сервира, препричавао своја народна сећања страном народу са којим додирних тачака нема,и на ком језику ? Континуитет !
Оваква сурова и тешка места за живот су доказ расељавања нашег народа према свим смеровима,који се догађао непрестано од давнина до 20.века а и даље се дешава.Према томе,нема никакве логике и смисла "њихово" велико досељавање Словена са пространих,плодних и обрадивих равница источне Европе на овај камењар и крш ! У прилог расељавања народа иде Далмилова хроника,Несторов летопис па чак и народна предања из Загорја које говоре о три брата,Чеху,Леху и Русу који су,да би избегли крвну освету,отишли из Далмације заједно са извесном окупљеном скупином свог народа према просторима данашње Чешке,Пољске и Русије где су завладали тамо затеченим народом сличног језика,а по Далмиловој хроници,Чех је дошо са простора западног Балкана и владао је Бохемијом у 7.веку,а ако ту још укључимо и Несторов летопис у којој такође стоји да су Руси дошли "са оне стране дунава" дакле ради се о Балкану онда је јасно да је досадашња службена историја-пропаганда,да смо на ове просторе дошли у 7.веку,потпуна измишљотина ! Нека нам послужи у прилог томе пример да је нама Илирско име познато кроз читаву историју,антика,средњи век,све до 20.века су јужни Словени(Из целе бивше Југославије осим Македоније,ређе) називани Илирима,било да се ради о личним ставовима појединаца,па кроз књижевност и песништво.У употреби је био само назив Илири(Или Словинци),исто тако су нас именовали и страни писци.Широм некадашње Илирије,на Илирском етничком простору постоје и данас гомила народних предања о античким временима где се спомињу Грци,Римљани,краљица Теута,Атила,Константин велики,Александар велики,сећање народа сеже у далека древна времена и преноси се кроз генерације с колена на колена по традицији.Добро питање је,како је Илирски народ,ако узмемо у обзир да није изумро односно нестао како нам се сервира, препричавао своја народна сећања страном народу са којим додирних тачака нема,и на ком језику ? Континуитет !
Нема коментара:
Постави коментар