петак, 02. септембар 2016.

У Србији пронађен најстарији град на свету и први зидани храм у историји човечанства

У Србији пронађен најстарији град на свету и први зидани храм у историји човечанства 

ТРСТЕНИК – На археолошком налазишту Благотин, из само једна сонде (30 м²), пронађено је око 16.000 фрагмената керамике. (НА ПРИМЕР: На археолошком налазишту Буковачка чесма на истражених 350м² је пронађено око 5.000 фрагмената).

Претпоставља се да се Благотин простирао на 6 хектара, а истражено је само 300 м².

Ископавања су вршена између 1989. и 1999. године, када су због опште политичке ситуације у земљи прекинута.

Извршена истраживања показују да је насеље грађено плански. Откривених седам полуземуница је груписано око централног трга. У самој средини трга се налазило светилиште окренуто у правцу апсолутни север-југ (а у неолиту је било готово немогуће да се само помоћу звезда установи апсолутна линија север-југ).

У светилишту су пронађене две велике фигуре за које се претпоставља да представљају Богињу плодности и Богињу земље. Фигуре су великих димензија (око 40 цм) и представљају изузетан налаз (обично су те фигуре Богиња мањих димензија, а права је реткост да се на једном месту пронаћу чак две Богиње тако великих димензија)

Откривени налази показују да су се становници Благотина бавили и земљорадњом и сточарством о чему сведоче пронађене кости дивљих животиња и посуде за чување житарица.

Посебно је интересантан и потпуно неуобичајен налаз – глинени модели зрна пшенице, неколико комада (димензија од 7цм до 12цм). Ова зрна пшенице су пронађена у благотинском светилишту што само потврђује досадашља сазнања да су за неолитског човека житарице биле божанског порекла. Разлог томе је животни циклус зрна житарице: умирање (полагање у земљу/сетва), рађање (ницање из земље), живот (раст и класање), поновна смрт (вршидба) којом се започиње нови циклус са поновним сејањем.

У другом по реду филму о Благотину, између осмог и једанаестог минута филма, др Станковић говори о једном зрну жита на чијој је полеђини угравиран низ симбола. Др Станковић је пажљивом анализом дошао до закључка да угравирани симболи представљају план благотинског насеља.

До сада је у археолошкој науци за најстарији урбанистички план на свету сматран план Месопотамског града Ура стар око 6 хиљада година. Налазом овог зрна пшенице (које старо око 8 хиљада година) су сазнања о најстаријем урбанистичком плану на свету померена за 2 хиљаде година.

Зрно се иначе чува (заједно са осталим благотинским налазима међу којима су и Богиња плодности и Богиња земље) у Археолошкој збирци Филозофског факултета у Београду. За благотинске налазе је задужена др Дубравка Николић.

Зрно се тренутно налази у Музејској збирци Народног универзитета Трстеник као део поставке „Историја хлеба у трстеничком крају“.

Ова изложба је део великог пројекта „Очување нематеријалне културне баштине трстеничког краја – историјат хлеба“ који је ове године започео Народни универзитет Трстеник.




Најлакши начин до зараде на интернету икада:





Нема коментара:

Постави коментар