среда, 21. септембар 2016.

Dupljajska kolica

Dupljajska kolica







Dupljajska kolica, Dubovačko-žutobrdska kultura, srednje bronzano doba, oko 1500 godina pre nove ere, pronađena u Dupljaji u Banatu.
Kompozicija se sastoji od kolica sa tri točka koja vuku labudovi i antropomorfne figurine.
Može se dovesti u vezu sa starogrčkom tradicijom o Apolonu, koji je svake godine nekoliko meseci provodio u mitskoh zemlji Hiperboreji, severno od Grčke u blizini Dunava, gde je putovao kočijama koje su vukli labudovi.
Zbirka Narodnog muzea u Beogradu



Најлакши начин до зараде на интернету икада:





Грбовник Италијана Ђакома Фонтане из 1605.године

Грбовник Италијана Ђакома Фонтане из 1605.године













Грбовник Италијана Ђакома Фонтане из 1605.године,у коме су поред мноштва грбова приказани и грбови појединих Српских и Словенских земаља на северу и истоку Европе.

Кренимо од првог горњег реда,идући с лева на десно,као и у реду испод,налазе се следећи грбови:
-Полонија односно Пољска
-Московита односно Московска држава
-Бохемија,овде она није синоним за Чешку већ је приказана као посебан део,односно западна Чешка
-Моравија или источни део Чешке
-Стара Бохемија односно њен стари грб
-Вандалија односно земља племена Вандала,Венда
-Померанија,која је данас мањим делом у Немачкој,северо-исток Немачке уз обалу Балтичког мора,и већим делом у Пољској,северо-запад Пољске уз обалу Балтичког мора
-Сораби односно грб Лужичких Срба
-Ободрити односно грб племена Бодрића



Најлакши начин до зараде на интернету икада:





Планинске врлети јужног Велебита

Планинске врлети јужног Велебита









Планинске врлети јужног Велебита(Илирска провинција Либурнија).Камењар,крш,сурово и тешко место за живот,а народ по овим високим и забаченим планинским долинама живи од антике до данас.Оваквих неприступачних и забачених места за живот имамо по читавом Динарском простору од северног Велебита,преко Далматинске загоре до Црногорских врлети,читаво то подручје са приморјем и отоцима повезује врло сличан брдско-планински камени крајолик са истом вегетацијом,са невероватно много извора воде који извиру из камена или чак на врховима брда и планина.Народ ових крајева од антике,да би преживео бавио се овчарством што је било недовољно,па је посезао за пљачком и гусарењем,што видимо до дан данас,Илирски-хајдучки образац Динараца који се расељавањем раширио на све просторе Илирије.
Оваква сурова и тешка места за живот су доказ расељавања нашег народа према свим смеровима,који се догађао непрестано од давнина до 20.века а и даље се дешава.Према томе,нема никакве логике и смисла "њихово" велико досељавање Словена са пространих,плодних и обрадивих равница источне Европе на овај камењар и крш ! У прилог расељавања народа иде Далмилова хроника,Несторов летопис па чак и народна предања из Загорја које говоре о три брата,Чеху,Леху и Русу који су,да би избегли крвну освету,отишли из Далмације заједно са извесном окупљеном скупином свог народа према просторима данашње Чешке,Пољске и Русије где су завладали тамо затеченим народом сличног језика,а по Далмиловој хроници,Чех је дошо са простора западног Балкана и владао је Бохемијом у 7.веку,а ако ту још укључимо и Несторов летопис у којој такође стоји да су Руси дошли "са оне стране дунава" дакле ради се о Балкану онда је јасно да је досадашња службена историја-пропаганда,да смо на ове просторе дошли у 7.веку,потпуна измишљотина ! Нека нам послужи у прилог томе пример да је нама Илирско име познато кроз читаву историју,антика,средњи век,све до 20.века су јужни Словени(Из целе бивше Југославије осим Македоније,ређе) називани Илирима,било да се ради о личним ставовима појединаца,па кроз књижевност и песништво.У употреби је био само назив Илири(Или Словинци),исто тако су нас именовали и страни писци.Широм некадашње Илирије,на Илирском етничком простору постоје и данас гомила народних предања о античким временима где се спомињу Грци,Римљани,краљица Теута,Атила,Константин велики,Александар велики,сећање народа сеже у далека древна времена и преноси се кроз генерације с колена на колена по традицији.Добро питање је,како је Илирски народ,ако узмемо у обзир да није изумро односно нестао како нам се сервира, препричавао своја народна сећања страном народу са којим додирних тачака нема,и на ком језику ? Континуитет !


Најлакши начин до зараде на интернету икада:





Kriminalno zatiranje i unistavanje kulturnog-istorijskog nasledja u Novom Sadu

Kriminalno zatiranje i unistavanje kulturnog-istorijskog nasledja u Novom Sadu






Galensov soliter će se graditi na ostacima najstarijeg naselja u Novom Sadu

Arheolozi su na mestu gde će nići 13-spratni Galensov soliter, kod Glavne pošte, pronašli tragove najstarijeg naselja na području Novog Sada iz perioda od pre 3.000 godina, saznaje 021.rs.



Arheolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Dušanka Veselinov je potvrdila da su tokom zaštitarsko-arheoloških istraživanja prvi put pronašli ostatke "naselja iz perioda poznog bronzanog i ranog gvozdenog doba". Ona je za 021.rs navela da su u centru grada 1991. godine ispod zgrade Matice srpske nađeni tragovi iz tog praistorijskog perioda, ali da su sada ispod ostataka nekadašnjeg Jermenskog groblja pronađeni baš tragovi naselja.
Ovim otkrićem još jednom je potvđen kontituitet neprestanog boravka i života ljudi na području Novog Sada od nekoliko hiljada godina.
"Mi smo našli naseobinske nalaze i to je sjajno. Lokalitet je višeslojni i bez obzira što je groblje gde se poremete slojevi zbog kopanja grobnica, imali smo sreće jer smo uspeli da potvrdimo kontinuitet naseljavanja u Novom Sadu u praistoriji, antici i srednjem veku", kaže Veselinov.
U izjavi za 021.rs Dušanka Veselinov kaže da su i očekivali da će pronaći tragove iz prošlosti na mestu gde će Galens graditi soliter, jer se tu nekada nalazila Jermenska crkva sa grobljem. Naime, arheolozi su još 2008. i 2010. godine neposredno pored, na prostoru koji je služio kao parking, pronašli tragove iz kasnog antičkog perioda, odnosno II, III i IV veka.
Nakon što je nedavno Galens srušio zgradu Komunalne banke i raskopao plac, arheolozi su i tu uspeli da zavire, pa su tokom jula ispitali površinu od 250 kvadrata. Pored već pomenutih nalaza iz praistorije, pronađeno je 18 zidanih dobro očuvanih grobnica. Takođe, nađen je veliki broj zemljanih raka i ostaci 81 pokojnika.
Arheolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture navodi da je ovo nalazište u celosti istraženo i dokumentovano, da sve imaju sačuvano u tekstualnoj i foto formi. Ipak, ne mogu da kažu šta će biti sa onim što je ostalo, odnosno da li će biti zabetonirano ili porušeno tokom gradnje Galensovog solitera.
"O tome šta će biti ne mogu da govorim, jer su to ostaci Jermenske porte i to je istorijsko nasleđe Grada. Opet, Grad je odlučio da se na tom prostoru zida objekat i arheolozi su obavili svoj posao", navela je Veselinov.
Tragove arheoloških iskopavanja Novosađani trenutno ne mogu da vide jer su zaštićeni ogradom gradilišta budućeg solitera
Podsetimo da ovo nije prvi put da arheolozi u Novom Sadu nalaze važne iskopine.Uprkos tome, lokalne vlasti nikada ništa značajnije nisu preduzele da se ovi jedinstveni nalazi zaštite i iskoriste eventualno kao turistička atrakcija. Epilog je do sada uglavnom bio isti: samo dođu bageri i druge mašine koje sve poruše ili zabetoniraju.













Најлакши начин до зараде на интернету икада:





Bitka na Kulikovom polju: Ovo je ruski Kosovski boj koji je promenio istoriju 21. септембра 1380

 

Bitka na Kulikovom polju: Ovo je ruski Kosovski boj koji je promenio istoriju

21. септембра 1380 






Kao i Boj na Kosovu za Srbe, samo 9 godina ranije bitka na Kulikovom polju bila je prekretnica u istoriji Rusa. Paralela postoji i u imenu - naime Kulikovo polje takođe nosi naziv po ptici i u bukvalnom prevodu znači šljukino polje
Bitka na Kulikovom polju između saveza ruskih kneževina pod komandom Dmitrija Ivanoviča od Moskve i tatarske Zlatne horde pod vođstvom Mamaja jedna je od najvažnijih događaja u ruskoj istoriji. Ova epska bitka odigrala se 8. septembra 1380. godine u blizini reke Don.

Kao i Boj na Kosovu za Srbe, bitka na Kulikovom polju bila je prekretnica u istoriji Rusa, s tim što je ovom bitkom okončana dominacija Mongola, dok je za Srbiju Kosovski boj označio početak "propasti carstva srpskoga". Paralela postoji i u imenu - naime Kulikovo polje takođe nosi naziv po ptici i u bukvalnom prevodu znači šljukino polje.

Ruska pobeda u ovoj bici otvorila je put nezavisnosti Velike moskovske kneževine i procesu formiranja ruske države. Kako je napisao istoričar Lev Gumilev: "Rusi su otišli na Kulikovsko polje kao građani različitih kneževina, a vratili su se kao ujedinjena ruska nacija".
Blagoslov ruske vojske pred bitku na Kulikovom polju, Foto: Wikipedia


Nakon mongolsko-tatarskog osvajanja Moskve u 13. veku pod kanom Batujem, teritorije Kijevske Rusije postale su deo Mongolskog carstva, u to vreme poznatog kao carstvo Zlatne Horde. Velika moskovska kneževina je bila vazal Zlatne Horde kojoj je plaćala danak, ali su ruski kneževi već neko vreme težili ka osamostaljenju od Tatara.

Posle smrti kana Abdule Tartara 1370. godine, ratnik Mamaj preuzeo je kontrolu nad Zlatnom Hordom, ali kako nije bio potomak Džingis Kana, njegova vlast je bila nestabilna i ugrožena. Radi utvrđivanje svog položaja među rivalima, 1378. godine Mamaj je na Moskvu poslao svog zapovednika Murzu Begiča, da prisili moskovskog kneza Dimitrija Ivanoviča na poslušnost, ali je tatarska vojska poražena u bici na reci Voži gde je pao i sam tatarski vojskovođa Murzu Begič.

Dve godine kasnije na Moskvu je krenuo i sam Mamaj, pre upada na ruske teritorije sklopio je savezništvo sa velikim litvanskim knezom i poljskim kraljem Vladislavom II Jagelom i ruskim rjazanjskim knezom Olegom, inače velikim protivnikom kneza Dimitrija. 

Apolinari Vasnecov: Ruski knez, Foto: Wikipedia


Videvši nadolazeću invaziju knez Dmitrij je podigao vojsku i saveznike. Blagoslov pred bitku je dao je sveti Sergij Radonješki u Trojice-Sergijevoj lavri u Sergijevom Posadu. Znajući da dolaze litvanska i rjazanjska vojska odlučio je odmah da napadne Tatare, pre nego što se se ujedine. Tako su se 8. septembra 1380. na Donu susrele ruske i tatarske čete.

Stara ruska narodna pesma "Zadonščina" navodi da je na polju bilo oko 150.000 Rusa i 300.000 Tatara i Mongola. Ipak, toliki broj ljudi ne bi uopšte stao na Kulikovsko polje, pa moderni istoričari smatraju da je u bici učestvovalo oko 60.000 Rusa, 7.000 pobunjenih Litvanaca i 125.000 Tatara. Za Mamaja su takođe ratovali i plaćenici Republike Đenove koja je držala južnu obalu Krimskog poluostrva. 

Ujutro 8. septembra Kulikovo polje prekrivala je magla. Vidljivost se poboljšala oko podneva kada su armije pošle jedna na drugu.

Duel Aleksandra Peresveta i Temir-murza, Foto: Wikipedia


Bitka je započela duelom dvaju najboljih vojnika, ruskog šampiona Aleksandra Peresveta, kaluđera iz Sergjeve lavre kojeg je poslao sam sveti Sergej Radonješki, i Temir-murza, na strani Tatara. Oba vojnika su poginula već u prvom naletu, samo što je ruski konjanik umro u sedlu. U nastavku bitke Dmitrij je zamenio svoj oklop sa bojarom Mihailom Brenokom, tako da se predstavljao kao običan vitez. Tatari su Mihaila Brenoka u najezdi ubili, misleći da je reč o Dimitriju, koji je boj završio ranjen tako da se zbog umora i dehidracije nakon istog onesvestio. 

Posle tročasovne borbe i nakon velikih žrtava Rusi su pobedili bitku bočnim napadom konjaničke kneza Vladimira Hrabrog, princa Serpukova i Dmitrijevog brata. Taj napad je predvodio Dmitrij Bobrok, princ Volinije.

Knez Dmitrij je nakon pobede dobio titulu Donski, a tatarski vođa Mamaj je pobegao prema Krimu, gde su ga ubili zaverenici. Mamaja je nasledio kan Toktamiš, koji je 1382. uspeo da zauzme i zapali Moskvu. Ipak bitka na Kulikovom polju označila je početak opadanja mongolske moći i uspona Velike moskovske kneževine.

Dmitrij Donski posle bitke na Kulikovom polju, Foto: Wikipedia


U narednih 100 godina Moskovljani su utvrdili svoju vlast nad ostalim kneževinama, a 1480. godine pobedom u bici na reci Ugri, Rusi su se oslobodili od Zlatne horde.

Kulikovska bitka je bila prekretnica u ruskoj istoriji, jer su se nakon dugo vremena ujednila skoro sva ruska knjaževstva (23 ruske kneževine su učestvovale u ovoj bici) i to pod znamenjima pravoslavnog hrišćanstva, blagosloveni od strane prepodobnog Sergija Radonješkog.

(Newsweek.rs)






Најлакши начин до зараде на интернету икада:




Фојнички грбовник,зборник Илирске хералдике






Фојнички грбовник,најпознатији,али за већину и не толико познат,зборник грбова Илирске хералдике,који је један од најважнијих и најстаријих писаних и сликовних докумената али и најзапостављенији документ јужних Словена којем се службено подваљује настанак крајем 17.века.То су срећом само претпоставке и нагађања режимских историчара којима не одговара сама старост грбовника јер доказује да је 1340.године (Када је и грбовник написан) кориштено Илирско име и да су Илири и јужни Словени једно те исто.Али ту смета и одвојено Босанско и Српско владање,неким Хрватима што их ставља под владавину Немањића,што су грбови Далмације и Славоније одвојени од Хрватске,Бошњацима смета Немањићка власт,Македонцима и Бугарима што су се нашли и они у склопу Илирског царства,Шиптарима што је ту наш Ђурађ Кастриот Српски племић и што су јужни Словени Илири.А некима највише смета штот је грб сложен од грбова 9 јужнословенских земаља:Далмације,Србије,Рашке,Босне,Хрватске,Славоније,Приморја,Бугарске и Македоније и две владарске куће,Немањићи и Котроманићи,као и грб саме Илирије као наше земље и тиме наша заједничка прошлост.Што потврђује да су дубровачки историчари,као Мавро Орбини,имали овај грбовник на увид и да нису творци овог грбовника због Илирских идеја како се подваљује.Запитајмо се ко би 200 година након пада Босне кренуо правити заједнички грбовник палог царства и краљевина те палог и несталог племства.

За Енглеског археолога Артура Еванса (1851.-1941.) овај се грбовник не доводи у питање и врло је важан,он у својој књизи "Through Bosnia and the Herzegóvina on foot during the insurrection, August and September 1875; with an historical review of Bosnia and a glimpse at the Croats, Slavonians, and the ancient republic of Ragusa“
пише да је овај грбовник "можда најинтересантнија старина читаве Босне".Такође Еванс у својим осталим делима јужнословенске земље и јужне Словене назива Илирима,као у делу из 1878.године
“ Illyrian letters: a revised selection of correspondence from the llllyrian provinces of Bosnia, Herzegdvina, Montenegro, Albania, Dalmatia, Croatia and Slavonia during the troubled year 1877“
или у делима из 1883. и 1885. године “ Antiquarian researches in Illyricum.“

1340.година,Илирско име за све јужне Словене у народном документу,и година 1885. Илирско име за јужне Словене,по Сир Артуру Евансу,једном од најважнијих британских археолога,а да не спомињемо исте тврдње о Словенству Илира од јужнословенских старих историчара,књижевника,песника и хроничара од 14.до 19.века.

Грбовник адржи укупно 139 грбова. Грбовник је написао поп Станко Рубчић 1340. у част цара Душана,име је добио по фрањевачком манастиру у Фојници где је чуван до проналаска.Фојнички грбовник почиње "Списком грбова племенитих обитељих илирских по реду словах извагјени из старинских књигах фојничких." Тај списак по азбучном реду обухвата пет страна на којима су пописане тадашње племићке породице. Након тога следи слика Богородице, заштитнице Илира и босанског краљевства, а затим и приказ заштитника куће Немањића - свете браће Козме и Дамјана. На следећој страници се налази оригинални наслов Фојничког грбовника: "Списак грбова племенитих обитељих илирских по реду словах извагјени из старинских књигах фојничких", заједно са фрањевачком потврдом. После тога следи слика Светог Јеронима, заштитника Илира, и, на посебном листу, заједнички грб сложен од грбова 9 словенских земаља.
На страни са насловом књиге дописана је накнадна потврда, коју је 8. јула 1800. године у Краљевој Сутјесци дописао бискуп и апостолски викар фра Грга Илић. Потврда је писана латинским језиком а потврђује се да се овај грбовник у Фрањевачком самостану у Фојници брижно чува од памтивека, наиме од заузећа босанског каљевства.

На слици је грб Српског царства цара Душана из грбовника које се у њему назива Илирско царство



Најлакши начин до зараде на интернету икада:





Детаљна анализа значења и историјата свастике

 

 

 

Многе људе у данашње време Свастика асоцира на фашизам и Адолфа Хитлера. Мало ко данас памти да је на совјетским новчаницама у периоду од 1917. до 1923. године била представљена Свастика, да је на рукавима и официра Црвене армије у истом периоду стајала Свастика у ловоровом венцу, а унутар ње била су слова Р.С.Ф.С.Р. Постоји чак и мишљење да је Свастику, као партијски симбол, Хитлеру дао лично друг И. В. Стаљин, 1920. године. Око овога древног симбола накупило се толико легенди и измишљотина, да смо решили да подробније испричамо о овом најстаријем соларном и лунарном култном симболу.

 

 

 

Свастични симбол има облик крста са повијеним крајевима који су усмерени у смеру казаљке на сату, или обрнуто. По правилу, данас се сви свастични симболи називају једном речју – Свастика, што у основи није тачно, јер је сваки свастични симбол у старини имао свој сопствени назив, заштитну силу и сликовно значење.
Приликом археолошких ископавања свастична симболика је најчешће налажена на различитим детаљима архитектуре, оружја и бојне опреме код многих народа Евроазије. Свастична симболика се среће свуда у орнаментици као знак Светлости, Сунца,Месеца,Зоре, Живота. Соларна свастика је закривљена у правцу кретања казаљке на сату,док је лунарна (старија) оријентисана у супротном смеру.Најстарији археолошки артефакти са представом свастике датују се приближно у десети до петнаести миленијум пре нове ере. По материјалима археолошких ископина најбогатија територија у погледу примене Свастике као религиозног и културног симбола је Русија – ни Европа, ни Индија не могу да се упореде са Русијом по изобиљу свастичних симбола који покривају руско оружје, заставе, народну ношњу, куће и храмове. Ископавања древних кургана и насеобина говоре сами за себе – многа древна словенска градска насеља имала су облик Свастике чији су краци били управљени према четири стране света. Свастични симболи коришћени су као календарски знаци још у време Великог Скитског царства.

Свастика и свастични симболи били су главни и, може се чак рећи скоро једини елементи најстаријих прасловенских орнамената. Али то уопште не значи да су Словени били лоши уметници. Пре свега, свастични симболи су представљани на веома много разноврсних начина. Потом, у старини се ни један мотив није наносио просто тако, украса ради – сваком елементу мотива одговарало је одређено култно или заштитно значење.
(Погледај фотографије Обреда паљења светог жртвеника. Жртвеник има облик четвороугаоне пирамиде око које је круг, који има четири свастична огранака. Пирамида и „свастика“ орјентисане су у смеровима страна света. Сагласно археолошким ископавањима управо су се тако градили и древни словенско-аријски градови. Таква кружно-свастична структура може се видети на пример у плану по коме су грађени Аркаим или Вендогард.)Али нису само Аријци и Словени веровали у магијску моћ свастичног мотива. Тај симбол је представљен на глиненим посудама из Самаре (територија данашњег Ирака), које се датирају у пети миленијум пре наше ере. Свастични симболи, и они који су окренути на лево, и окренути на десно, срећу се и у преаријској култури Мохенџо-Даро (долина реке Инд) и у древној Кини, око 2000 година пре наше ере. У североисточној Африци археолози су пронашли гробну стелу царства Мероз које је постојало у другом и трећем веку наше ере. Фреска на стели приказује жену која улази у загробни свет, а њену одећу краси Свастика.
Крст који се окреће украшава и златне тегове за вагу који су припадали житељима Ашанте (Гана) и глинено посуђе древних Индијаца, прекрасне ћилиме које су ткали Персијанци и Келти. (види слику)
Савастични симбол имао је заштитну улогу код готово свих народа на територијама Европе и Азије: код Словена, Немаца, Помора, Скалва, Куршаја, Скита, Сармата, Мордва, Удмурта, Башкираца, Чуваша, Индуса, Исланђана, Шкотланђана и многих других народа.
У многим древним веровањима и религијама, Свастика се јавља као најважнији култни симбол. Тако, у древноиндијској филозофији и у будизму (погледај слику: Будина стопа) Свастика је симбол вечног кружног кретања Васионе, симбол Будиног закона, ком се потчињава све што постоји; у тибетском ламаизму она је заштитни симбол, симбол среће и талисман.

У Индији и на Тибету Свастика се посвуда приказује: на вратима храмова, на свакој стамбеној грађевини, на тканинама у које се завијају свети текстови, на погребним покровима…Лама Беру-Кинзе- Римпоче је у наше време један од највећих учитеља официјелног Будизма. На фотографији је снимак обредног прављења ритуалне мандале, то јест, чистог простора, које је он обавио у Москви 1993. године.
У предњем плану фотографије налази се танка, света слика нацртана на тканини, са представом Божанског пространства мандале. У угловима су Свастични симболи који штите тај свети Божански простор.
Као религиозни симбол (!!!) Свастику су увек користили следбеници хиндуизма, Ђаинизма и Будизма на Истоку, друиди Ирске, Шкотске, Скандинавије, представници природно.религиозних вероисповести Европе и Америке на западу.
У Русији се свастични симболи и елементи срећу код припадника Древних Родова и Ведских култова, код православних старовераца – инглинга, у словенским и аријским општинама Родовског Круга, и, не бисте помислили, код хришћана…
На слици је приказан Ганеша, син Бога Шиве, Бог из хиндуистичког ведског пентеона, а његов лик освећују два свастична симбола.
На слици је Мистични свети дијаграм из Ђаинистичког молитвеника. У центру дијаграма се види Свастика.

Словени су употребљавали симбол Свастике током многих и многих хиљада година. Тај симбол су наши Преци цртали на оружју, заставама, одећи, на предметима за свакодневну употребу и на култним предметима. Сви знају да је Пророк Олег закуцао свој штит на врата Цариграда (Константинопоља), али мало је коме познато шта је било приказано на том штиту. Опис симболике његовог штита и оклопа може се наћи у историјским хроникама (Цртеж штита Пророка Олега је на слици). Пророци, т.ј. људи који су имали дар да Духовно предвиђају и који су преносили људима Древну Мудрост коју су им оставили Богови и Преци, постајали су Жреци. Један од таквих најзнаменитијих у историји људи био је Словенски кнез – Пророк Олег. Поред тога што је био кнез и изузетан војни стратег, био је још и Жрец Високог Посвећења. Симболика приказана на његовој одећи, оружју, оклопу и кнежевској застави подробно нам говори о томе. Огњену Свастику (која симболише земљу Предака) у средишту деветокраке звезде Инглије (симбол Вере прапредака) окруживало је Велико Коло (Круг Богова-Заштитника) из кога је излазило осам зракова Духовне светлости (осми степен жрецовског повећења) ка Свароговом Кругу. Сва та симболика говорила је о огромној Духовној и физичкој снази која је управљена ка заштити Родне земље и Свете Вере. Када је Пророк Олег причврстио свој штит са таквом симболиком на капију Цариграда, тиме је хтео очигледно да покаже поквареним и дволичним Византијцима оно што је касније други Словенски кнез, Александар Јарославич (Невски) речима објаснио тевтонским витезовима: „Ко нам са мачем дође, од мача ће и погинути! На овоме је стајала, стоји и стајаће Земља Руска!“
За време цара Петра I, зидови његове изванградске резиденције били су украшени свастичним мотивима.
Таваница престоне дворане у Ермитажу такође је покривена свастичним симболима.

Крајем 19. и почетком 20. века међу вишим слојевима европских држава у Западној и Источној Европи, а такође и у Русији, Свастика је постала најраспрострањенији и чак модни симбол. То се десило под утицајем „Тајне доктрине“ Е. П. Блавацке и њеног теозофског друштва, окултно-мистичних учења Гвида фон Листа, немачког витешког Ордена Туле и сличних спиритистичких кружока.
Прост народ, и у Европи и у Азији, током хиљада година је користио свастичне орнаменте у свакодневном животу и тек се почетком двадесетог века код имућних јавило интересовање за свастичне симболе.
У младој Совјетској Русији рукаве бораца Црвене Армије на југо-источном фронту од 1918. године красила је свастика, са скраћеницом Р.С.Ф.С.Р. унутар ње. НА пример: знак је командном и административном саставу био везен златом или сребром, а за обичне црвеноармејце концем.
После свргавања самодржавља у Русији свастични орнамент се појавио на новим новчаницама Привремене управе, а после преврата од 26. октобра 1917. године и на новчаницама бољшевика.
Данас је мало коме познато да су матрице новчаница вредности 250 рубаља, на којима је био приказан Свастични симбол – Коловрат на фону двоглавог орла биле направљене по специјалној наруџби и нацртима последњег Руског цара – Николаја II (види слику).
Почев од 1918. године бољшевици у оптицај уводе нове новчанице, вредности 1000, 5000 и 10000 рубаља, на којима је представљен не више један Коловрат, него три. Два мања Коловрата на боковима преплићу се са крупним цифрама 1000 , а велики коловрат је на средини.
Новац са Свастиком-Коловратом штампали су бољшевици и био је у оптицају све до 1923. године, и тек после настанка Савеза Совјетских Социјалистичких Република је повучен из оптицаја.
На народним ношњама Русије, Украјине и Белорусије, свастична симболика је била главни, и прaктично једини од постојећих најстаријих заштитних знакова и орнамената све до прве половине 20. века.
Наши чукундедови су веома волели да се понекад у летње предвечарје окупе негде у околини села и заиграју… свастику. Аналог симбола постојао је и у руској играчкој култури – то је игра Коловрат.
На Перунов празник Словени су играли, и до данас играју, кола око две горуће свастике које су се палиле на земљи, и које су се називале „Фаша“ и „Агни“.

„Коловрат“ је богато украшавао храмове по руским земљама; он је јарко сијао на светим предметима древног сунчаног култа Прапредака, а такође и на белим одеждама свештенослужитеља Старе вере. Па чак су се и на одеждама служитеља хришћанског култа од 9. до 16. века налазили свастични симболи. Они су украшавали ликове и кумире Богова, фреске, зидове, иконе итд.
На пример, на фрески која приказује Христа Пантократора – Сведржитеља у Саборној цркви св. Софије у Новгородском Кремљу такозване лева и десна Свастика са кратко повијеним крацима, које се заправо зову „Чароврат“ и „Послоњ“ смештене су право на груди хришћаснког Бога као симболи почетка и краја свега постојећег.
На светитељском чину у цркви св. Софије града Кијева у најстаријем хришћанском храму саграђеном на руској земљи којег је подигао Јарослав Мудри осликани су појасеви на којима су представљене редом: „Свастика“, „Суасти“ и прави крстови. Хришћански богослови су средином века то коментарисали овако: „Свастика“ симболише први долазак у свет сина Божјега Исуса Христа, ради спасења људи од грехова; даље прави Крст симболише његов земаљски животни пут који се окончао страдањима на Голготи; и коначно, лева Свастика – „Суасти“ симболише Васкрснуће Исуса Христа и његов други долазак на Земљу, у Сили и Слави.
У Москви, у Коломенском храму Усекованија главе Јована Крститеља, на дан када се цар Николај II одрекао од престола, у подрумима храма била је откривена икона „Богомајка Величанствена“. На круни коју има на глави хришћанска Богородица приказан је свастични заштитни симбол „Фаш“.
О овој старој икони приповедало се много легенди и обичних гласина, на пример, да је по личној заповести И. В. Стаљина ова икона донесена на прву линију форнта, и да је обављен молебан, те да захваљујући томе војска Трећег Рајха није заузела Москву. Потпуни апсурд. Немачки војници нису ушли у Москву из сасвим другог разлога. Прилаз у Москву су им преградиле дивизије Сибираца, испуњених Духовном Силом и Вером у Победу, а не силни мразеви, руководећа сила партије или некаква икона. Сибирци не само да су одбили све нападе непријатеља, већ су и прешли у противнапад и добили рат, зато што им је у срцу живео древни принцип: „Ко нам дође са мачом од мача ће и погинути.“
У средњевековном хришћанству Свастика је симболизовала и Ватру и Ветар – стихије у којима се оваплоћује Свети Дух. Ако се Свастика, чак и у хришћанству, сматрала божанским знаком, онда само неразумни људи могу да говоре да је Свастика симбол фашизма !!

(Ради обавештења: фашизам је у Европи постојао само у Италији и Шпанији, и код фашиста тих земаља није било свастичне симболике. Свастику је као пратијску и државну симболику користила Хитлеровска Немачка, која није била фашистичка, како је данас називају, него национа-социјалистичка. За оне који су сумњичави, прочитајте текст И. В. Стаљина „Даље руке од Социјалистичке Немачке“ која је штампана у новинама „Правда“ и „Известија“ тридесетих година 20. века.)
У Свастику су веровали као у талисман, „који привлачи“ срећу и успех. У Древној Русији се сматрало, да ће вам, ако на длану нацртате Коловрат, обавезно све поћи од руке. Чак и данас студенти цртају Свастику на длану када иду на испит. Свастику су, и у Русији, и у Сибиру, и у Индији цртали и на зидовима кућа, да би у њима царевала срећа.
У Ипатјевској кући, где су стрељали породицу последњег руског императора Николаја II, царица Александра Фјодоровна је све зидове исцртала овим божанственим симболом, али против безбожника Свастика није помогла Романовима, јер је та династија исувише много зла починила по Руској земљи.
У наше време филозофи, радиестезисти и екстрасенси предлажу да се градски квартови граде у облику Свастика јер такве конфигурације генеришу позитивну енергију, а уосталом, такве тврдње је потврдила и савремена наука.
Опште прихваћен назив Сунчевог симбола – свастика, по једној верзији потиче од саскртског „Суасти“: Су – значи лепо, добро, а асти – бити, то јест „Нек буде дорбо!“ или по нашем: „Свако добро!“ По другој верзији, та реч има древнословенско порекло, што изгледа више вероватно (и што су потврдиле архиве древноруске инглистичке цркве православних старовераца – Инглинга), јер је познато да су Свастичну симболику у различитим варијацијама и њене називе у стару Индију, Тибет, Европу, пренели древни Аријци и Словени. Тибетанци и Индијци до данас потврђују да су им Свастику, тај васељенски симбол доброте и среће донели Бели Учитељи који су дошли с оне стране високих северних планина (Хималаји).

У древна времена, када су се наши преци користили х’аријским рунама, слово Свастика (РУНЕ), преводили су као: „придошла са Небеса“. Јер је руна СВА означавала Небеса (отуда и Сварог – Небески Бог), Са – руна правца, а руна ТИКА значила је кретање, долазак, течење, трк. Наша деца до данас говоре реч тикати т.ј. трчати, њу срећемо и у речима Арктик, Антарктик, мистика и.т.д.
Древни ведски извори нам говоре о томе да чак и наша галаксија има облик Свастике, а наш систем Јарила-Сунца се налази у једном краку (рукаву) те небеске Свастике. А пошто се ми налазимо у краку галаксије, цела наша галаксија, чији је древни назив Свасти, изгледа нам као Перунов Пут или Млечни Пут.
Древни називи Свастичних симбола у Русији, углавном су се сачували код православних старовераца Инглинга и код праведних староверних Раскољника, а на Истоку код следбеника ведске вероисповести, где је Древна Мудрост записана у Светим Текстовима на древним језицима: санскрту и х’аријском. У х’аријском писму користе се Руне у облику Свастике (види текст доле).
Санскрит, правилније Самскрит (нетачно, прим.прев), т.ј. „самостално скритиј (скривен)“ (чиста глупост!, прим. прев.), који користе данашњи Индијци (ни ово није тачно, прим. прев.) настао је од древног језика Аријаца и Словена, као упрошћена варијанта х’аријске Каруне, ради очувања древних Веда код житеља Дравидије (древне Индије) и зато су данас могуће неједнозначне интерпретације настанка речи „Свастика“, али ако прочита чињенице изложене у овом тексту, човек који није глуп, чију памет још нису успели коначно да угуше лажним стереотипима, увериће се у несумњиво древнословенско и древноаријско, што је у суштини исто, порекло те речи.
Ако се у скоро свим страним језицима различити узорци Сунчевог крста са савијеним крацима називају једним именом – Свастика, у руском језику за различите варијанте свастичних симбола је постојало и још увек постоји укупно 144(!) назива, што такође говори о земљи порекла овог Соларног симбола.
На пример: Свастика, Коловрат, Посолоњ, Свјата Дар, Свасти, Сваор, Сваор-Сунцоврат, Агни, Фаш, Мара; Инглија, Сунчани Крст, Солард, Ведара, Светолет, Цветић, Папрати, Перунов цвет, Свати, Раса, Боговник, Сварожич, Свјаточ, јароврат, Одољен-Трава, Родимич, Чароврат итд. Могло би се још набрајати, али боље је да даље размотримо неколико Соларних, Свастичних симбола и њихов изглед.
Код Словена, зависно од боје, дужине и усмерења заломљених врхова Соларног крста, тај симбол се различито називао, и имао је различите заштитне улоге:

КОЛОВРАТ – Симбол излазећег Јарила-Сунца; симбол вечне победе Светлости над тамом и Вечног Живота над смрћу. Боја Коловрата такође има важно значење: Огњени симболише Поновно рађање, Небески – Обнову, црни – промену.
ИНГЛИЈА – Симболише Исконску Животородну Божанску Ватру Стварања из које су се појавиле све васељене и наш систем Јарила-Сунца. Као заштитник, Инглија – симбол исконске Божанске Чистоте, штити Свет од сила Мрака.
СВЈАТА ДАР – Симболише Древну Свету северну прадомовину белих народа – Даарију која се сада назива и: Хипербореја, Арктида, Северија, Рајска земља, а која се налазила у северном океану и нестала у Првом Потопу.
СВАОР – Симболише непрестано, стално Небеско кретање које се зове – Свага и Вечни Круговрат Животних Сила Васељене. Сматра се да ће, ако је Сваор приказан на предметима за домаћу употребу, у кући увек бити иметак и срећа.
СВАОР-СУНЦОВРАТ – Симболише стално кретање Јарила-Сунца по Небеском своду. За човека је употреба тог симбола значила: Чистоту Мисли и Дела, Благост и Светло Духовне Озарености.
АГНИ (ОГАЊ) – Симбол Свете Ватре Жртвеника и Домаћег огњишта. Заштитни симбол Вишњих Светлих Богова, који чува настамбе и храмове, а такође и Древну Мудрост Богова, т.ј. Древне словенско-аријске Веде.
ФАШ (ПЛАМЕН) – Симбол Духовне Ватре која чува и брани. Та Духовна Ватра чисти Дух човечији од егоизма и ниских помисли. То је симбол моћи и Јединства Ратничког Духа, победе Светлих Сила Разума над силама Таме и зла.
ПОСОЛОЊ – Симбол Јарила-Сунца које залази, т.ј. које одлази на починак. Симбол завршетка Стваралачког Рада за добробит Рода и Велике Расе; симбол Духовне чврстине човека и Спокоја Мајке Природе.
ЧАРОВРАТ – Јавља се као заштитни симбол, који брани човека или предмет од Црне Магије. Чароврат је приказиван у облику вртећег Огњеног Крста, јер се сматрало да ватра уништава тамне силе и различите чини.
БОГОВНИК – Оличава Вечну силу и заштиту Светлих Богова над човеком који је ступио на Пут Духовног развитка и савршенства. Мандала са сликом овог симбола помаже човеку да освести Узајамнодејство и Јединство Четири Праисконска Елемента у Нашој Васељени.
РОДОВИК – Симболише Светлу Силу Рода-Породитеља који помаже народима Велике Расе и људима који се труде ради добробити Рода свога и стварају за потомке, даје сталну подршку Древних Многомудрих Предака.
СВАДБЕНИК – Најмоћнији породични заштитник, који симболише уједињење два Рода. Сједињење два Стихијална Свастична Система (тела, Душе, Духа и Савести) у нови Заједнички Животни Систем, где се Мушко (Ватрено) начело сједињује са женским (Воденим).
ДУНИЈА – Симбол сједињења Земаљске и Небеске Живе Ватре. Његова намена је да сачува Путеве Вечног Јединства Рода. Зато су се сви Ватрени жртвеници за приношење бескрвних жртава у славу Богова и предака градили у облику овог симбола.
НЕБЕСКИ ВЕПАР – знак Сазвежђа на Свароговом Кругу; Симбол Бога-Покровитеља тог Сазвежђа – Рамхата. Овим знаком се обележава сједињење прошлости и будућности, Земаљске и Небеске Мудрости. Као заштитни симбол користе је људи који су кренули Путем Духовног Самоусавршавања.
ГРОЗОВИК – Ватрени симбол уз чију помоћ је постајало могуће управљање Природним Стихијама времена, а такође се користио као заштита кућа и храмова Родова Велике Расе од непогода.
ГРОМОВНИК – Небески симбол Бога Индре који је чувао Древну небеску мудрост богова, т.ј. Древне Веде. Као заштита уцртавао се на ратничком оружју и опреми, а такође над улазом у скровишта, да би онај који у њих улази са злим помислима био убијен Громом (инфразвуком).
КОЛАРД – Симбол Ватреног Обнављања и Преображаја. Овај симбол су користили млади људи који су ступили у Породични Савез и који су ишчекивали долазак здравог потомства. На Свадби су невести даривали украсе са Колардом и Солардом.
СОЛАРД – Симбол Величине Плодности Мајке Влажне Земље која добија Светлост, Топлоту и Љубав од Јарила-Сунца; Симбол цветања земље Предака. Симбол ватре која даје иметак и процват Родовима, који стварају потомака својих ради, у Славу Светлих Богова и Многомудрих Прапредака.
ОГЊЕВИК – Огњени симбол Бога Рода. Среће се на Кумиру Рода, на фронталним површинама и на стрмим узаним опшивима под стрехом крова. Као заштитни знак наносио се на таванице. Чак и у храму Светог Василија у Москви под једном од купола може се видети Огњевик.
ЈАРОВИК – Овај симбол се користио као заштита, за очување сабране летине и спречавање болести код домаћих животиња. Зато су га често цртали изнад улаза у амбаре, сенике, подруме, торове, штале, коњушнице, свињце, и т.д.
СВАСТИКА – Симбол вечног кружног кретања васељене; она симболише Виши Небески Закон, којем се потчињава све што постоји. Овај ватрени знак људи су користили као Заштитника, који је чувао постојећи Закон и Поредак. Од њихове постојаности зависио је сам Живот.
СУАСТИ – Симбол Кретања, кружног тока Живота на Земљи и окретања Мидгард-Земље. Симбол четири стране света, а исто тако и четирију северних река, које су делиле Свету Даарију на четири „области“ или „земље“ у којима су у почетку живела четири Рода велике Расе.
СОЛОЊ – Древни Сунчани симбол који је штитио човека и његова добра од тамних сила. По правилу се стављао на одећу и предмете за свакодневну употребу. Веома често се Солоњ среће на кашикама, лонцима и другом кухињском прибору.
ЈАРОВРАТ – Ватрени Симбол Јаро-Бога који управља цветањем усева и свим благодатним временским условима. У народу се сматрао обавезним за добијање добре летине, те су тај симбол цртали на земљорадничком оруђу: плуговима, срповима, косама и т.д.
ДУШЕВНА СВАСТИКА – користила се у циљу сабирања Виших Сила Исцељења. Душевну Свастику могли су као украс на одећи да носе само Жреци који су се уздигли на високи ниво Духовног и Моралног савршенства.
ДУХОВНА СВАСТИКА – Са највећом пажњом су је користили Врачи, Волхви и Ведуни, симболисала је Склад и Јединство: Тела, Душе, Духа и Савести, а такође и Духовну Силу. Волхви су користили Духовну Силу за управљање Природним Стихијама.
КОЛЕДНИК – Симбол Бога Коледа – који на земљи спроводи Обнову и промену на боље; то је симбол победе Светла над тамом и Светлог Дана над ноћи. Поред овога, Коледник се користио као мушки заштитник који је мушкарцима давао снагу у стваралачком раду и у бици са љутим непријатељем.
КРСТ ЛАДЕ-БОГОРОДИЦЕ – Симбол Љубави, Хармоније и Среће у породици. У народу су га називали ЛАДИНЕЦ. Носиле су га углавном девојке, као заштиту од „злих очију“. А да би снага моћи Ладинца била постојана, уписивали су га у Велико Коло (Круг).
ОДОЉЕН-ТРАВА – Овај симбол је био главна амајлија ради заштите од различитих болести. У народу се сматрало да на човека болести шаљу зле силе, и да је Ватрени знак способан да сагори било какву бољку или болест, да очисти тело и Душу.
ЦВЕТИЋ ПАПРАТИ – Ватрени симбол чистоте Духа, поседује моћне исцелитељске силе. У народу га називају Перунов цвет. Сматра се да може да открије најскривеније ризнице под земљом, да испуни жеље. У ствари, он човеку даје могућност да развије Духовне Силе.
СУНЧАНИ КРСТ – симбол Духовне Силе Јарила-Сунца и процвата Рода. Носио се на телу. Обично је највећу силу даривао Жрецима Шуме, као и кметовима, који су га стављали на одећу, оружје и култне предмете.
НЕБЕСКИ КРСТ – Симбол Небеске Духовне Сили и Силе Јединства Рода. И он се носио на телу и штитио онога ко га носи, дарујући му помоћ свих Предака његовог Рода и помоћ Рода Небеског.
СВЕТОВИТ – Симбол вечне узајамне везе између Земаљских Вода и Небеске Ватре. Из те везе рађају се нове Чисте Душе које се спремају да се оваплоте на Земљи у Свету Јаве. Трудне жене су везле ову амајлију на хаљинама и сарафанима, како би се рађала здрава деца.
СВЕТОЧ – Овај симбол оличава два велика Ватрена тока: Земаљски и Божански (Ванземаљски). Њиховим сједињењем ствара се Васељенски Вихор Преображења, који помаже човеку да открије суштину Многодимензионалног постојања, путем Светлости Познања Древних Основа.
ВАЛКИРИЈА – Древни заштитни знак који штити Мудрост, Правичност, Благородство и Част. Овај знак нарочито поштују ратници који штите Родну земљу, свој Древни Род и веру. Жреци су га користили као знак који је чувао Веде.
СВАРГА – Симбол Небеског Пута, а такође и симбол Духовног Успињања кроз многе хармоничне Светове Духовног Савршенства, кроз многе многодимензионалне Светове и Реалности који леже на Златном Путу, ка коначној тачки лутања Душе коју називамо – Свет Праве.
СВАРОЖИЧ – Симбол Небеске Силе Бога Сварога, који у исконском облику чува све разнолике облике Живота у Васељени. Симбол који штити разне постојеће Разумне облике Живота од Душевне и Духовне деградације, а и од потпуног уништења.
РОДИМИЧ – Симбол Васељенске Силе Рода-Породитеља који у целој Васељени чува Закон Наслеђивања Познања Мудрости Рода, од Старости ка Младости, од Предака ка Потомцима. Симбол који чува Родовско памћење из поколења у поколење.
РАСИЧ – Симбол јединства Велике Расе. Уписан је у Многомерни Знак Инглије, има не једну, него четири боје, по бојама очију Родова Расе: Сребрну – код да’Аријаца, зелену – код ха’Аријаца, небесну – код Свјаторуса и ватрену – код Расена.
СТРИБОЖИЧ – Симбол Бога који управља свим Ветровима и Ураганима – Стрибога. Овај симбол је помагао људима да сачувају своје куће и поља од непогода. Морепловцима и рибарима је давао мирну водену површину. Млинари су градили ветрењаче које су личиле на Стрибогов знак, да им
млинови не би стајали.
ВЕДАМАН – Симбол Жреца-Чувара кооји чува Древну Мудрост Родова Расе Велике, јер у тој Мудрости се чувају: Традиције Општина, Култура узајамних односа, Успомена на Претке и Богове-Заштитнике Рода.
ВЕДАРА – Симбол Жреца-Чувара Древне Вере Прапредака (Капен-Инглинга). који чува Сјајну Древну Мудрост Богова. Овај симбол помаже познању и коришћењу древних Знања на добробит Процвата Родова и Древне Вере Прапредака.
СВЈАТОЧ – Симбол Духовног Препорода и Озарења Велике Расе. Овај Симбол је у себи обједињавао: Ватрени Коловрат (Препород) који се креће по Многомернику (Животу човечијем), који је спајао у једно Божанствени Златни Крст (Озарење) и Небесни Крст (Духовност).
СИМБОЛ РАСЕ – Симбол Васељенског Савеза Четири Велика Народа, Аријаца и Словена. Народи Аријаца су обједињавали Родове и Племена да’Аријаца и х’Аријаца, а Народи Словена – Свјаторусе и Расене. Ово јединство Четири народа означавало се Симболом Инглије боје Сунца на Небеском Пространству (Плава боја). Соларну Инглију (Раса) пресеца Сребрни Мач (Савест) са ватреном дршком (Чисте Помисли) и смером оштрице ка доле. што симболише Чување и Заштиту Древне Божанске Мудрости Велике Расе од различитих сила Таме. (Сребрни Мач са оштрицом управљеном навише означава заштиту од спољашњих непријатеља).

Различите варијације Свастичних симбола са не мање различитих значења, срећу се не само у култним и заштитним симболима, већ и у облику Руна, које су, као и слова у древна времена, имале своје сликовно значење. Тако су на пример у древној х’аријској Каруни, т.ј. рунском алфабету, постојале четири Руне које су садржале свастичне елементе:
Руна Фаш – имала је сликовно значење: моћне, усмерене, рушилачке Ватрене струје (термонуклеарна ватра)…
Руна Агни – имала је сликовна значења: Света Ватра домаћег огњишта, такође и Света ватра Живота која се налази у телу човека, и друга сродна значења…
Руна Мара – имала је значење: Леденог Пламена који чува Мир Створеног Света. Руна преласка из Света Јаве у Свет Светле Наве (Славе), отелотворења у Новом Животу… Симбол Зиме и Сна.
Руна Инглија – имала је сликовно значење Првобитне Ватре Стварања Света, из те Ватре појавило се мноштво разноликих Васељена и различити облици Живота…
Свастични симболи носе у себи огромни тајни смисао. У њима је похрањена огромна Мудрост. Сваки Свастични симбол нам открива Велику слику света. древна словенско-аријска Мудрост говори о томе да наша галаксија има облик Свастике и да се зове СВАТИ, а систем Јарила-Сунца, у коме се креће наша Мидгард-Земља налази се у једном од кракова те Небеске Свастике.
Упознавању древне Мудрости не треба прићи стереотипно. Изучавању древних симбола, Рунских писмена и древних Предања неизоставно се приступа са отвореним срцем и чистом Душом.
Не користи ради, већ ради сазнања!
Свастични симболи у Русији, у политичке сврхе су користили не само бољшевици и мењшевици, много пре њих Свастику су почели да користе представници Црне Стотине. Данас, Свастичну симболику користи Руско
Национално Јединство. Човек који зна никада неће рећи да је Свастика немачки или фашистички симбол. Тако говоре само неразумни људи и незналице, јер они одбацују оно што и нису у стању да разумеју и сазнају, а покушавају да наметну оно што желе као постојеће. Но, ако неупућени људи одбацују некакав симбол или неку информацију, то ипак не значи да дати симбол или информација не постоје. Одрицање или извитоперење истине ради једних нарушава складан развој других. Чак и древни симбол Величине Плодности Мајке Влажне Земље који се у далекој древности називао СОЛАРД, а који данас користи Руско Национално Јединство, неки некомпетентни људи приписују немачко-фашистичкој симболици, симбол који се користио много стотина хиљада година пре настанка немачког национал-социјализма. При томе се чак и не узима у обзир то да је СОЛАРД код Руског Националног Јединства постављен у осмокраку Звезду Ладе-Богородице где су се у једно сјединили Божанске Силе (Златно поље), Силе првобитне Ватре (црвено), Небеске Силе (плаво) и Силе природе (зелено). Једина разлика између првобитног Симбола Мајке-Природе и знака који користи друштвени покрет „Руско Национално Јединство“ је разнобојност Првобитног Симбола Мајке-Природе (лево) и двобојност код представника Руског Националног Јединства.
Обични људи су имали своје називе за Свастичне симболе. У селима Рјазањске губерније називали су је „ковиљем“ – овоплаћењем Ветра; на печори „зецом“ – ту су графички симбол разумели као честицу Сунчеве светлости, зракић, Сунчев зечић; негде су Соларни крст звали „коњ“, „коњска глава“, јер су давно-давно коња сматрали симболом Сунца и Ветра; називали су Свастике-Соларнике и „огњицама“, опет у част Јарила-Сунца.
Народ је веома тачно осећао и Ватрену Пламену Природу симбола (Сунце) и његову Духовну суштину (Ветар).
Најстарији мајстор хохломског сликарства Степан Павлович Веселов (1903-1993) из села Могушино у Нижегородској области, следећи традицију, цртао је на дрвеним тањирима и чашама Свастику, називајући је „риђаном“, Сунцем, и објашњавао: „То ветар траве повија.“
На приложеним фрагментима свастични симболи се могу видети на предметима које су руски људи свакодневно користили, као што су преслица (десно) и даска за сецкање (лево).
На селу се до данас на старе празнике жене облаче у свечане сарафане и кошуље, а мушкарци у тунике извезене свастичним симболима различитих облика, пеку се раскошни караваји и слатки колачи који су одозго украшени Коловратом, Посолоњем, Сваором и дрругим свастичним мотивима.
Као што смо већ говорили, до почетка друге половине 20. века основни и скоро једини мотиви и симболи који су постојали у словенском везу били су свастични орнаменти.
Али непријатељи Аријаца и Словена у другој половини 20. века су почели одлучно да искорењују тај Соларни симбол, и искорењивали су га управо онако како су раније искорењивали: древну народну словенску и аријску културу, древну веру и Народне Традиције, Истинску, неизмењену Историју, па и сам многострадални Словенски народ, носитеља древне словенско-аријске културе.
Па и данас, многи чиновници на управним положајима покушавају да забране било какве видове вртећих Соларних крстова – често су то исти људи или њихови потомци, али сада користе друге разлоге: ако су раније то радили под
изговором класне борбе и антисовјетских завера, сада су то противници свега словенског и аријског, кооју називају фашистичком симболиком и руским шовинизмом.
За оне који нису равнодушни према древној култури прилажемо неколико (веома мали број снимака, због ограничења обима текста) типичних мотива словенског веза, на свим увеличаним фрагментима сами можете да видите свастичне симболе и орнаменте.
Примена свастичних симбола и орнамената у словенским земљама је просто безбројна. Академик Б. А. Рибаков је Соларни симбол Коловрат називао везујућим „кариком између палеолита, где се по први пут појавио и савремене етнографије која пружа неизбројно мноштво примера свастичних мотива на тканинама, везу, плетиву.“
Али после Другог светког рата, у коме је Русија, а такође о сви словенски и аријски народи, претрпела огромне губитке, непријатељи аријске и словенске културе су почели да стављају знак једнакости између фашизма и Свастике. При том су потпуно заборавили да је фашизам, као политички и државни систем у Европи постојао само у Италији и Шпанији где се симбол Свастике није користио. Свастика, као партијски дрижавни симбол је била прихваћена само у национал-социјалистичкој Немачкој, која се у то време називала Трећи Рајх.
Словени су користили тај Соларни знак током целог свој постојања (по најновијим научним подацима то је минимум 15 хиљада година), а председник Трећег Рајха Адолф Хитлер само око 25 година. Поплава лажи и измишљотина, које се односе на Свастику, препунили су чашу апсурда. „Учитељи“ у савременим школама, лицејима и гимназијама Русије предају деци тоталну глупост, да су сватика и било који свастични симбол – немачко фашистички крстови, састављени од четири слова Г којима (на руском, прим. прев) почињу презимена вођа нацистичке Немачке: Гитлера (Хитлера), Гиммлера (Химлера), Геринга и Геббельса (Гебелса) (некада га замењују Гессом (Хесом)). Слушајући такве „учитеље“ може се помислити да је Немачка у време Адолфа Хитлера писала искључиво руском азбуком. Па зар у немачким презименима HITLER, HIMMLER, GERING, GEBELS (HESS) постоји иједно руско слово Г? Али, поплава лажи не престаје…
Свастичне мотиве и елементе током последњих 5-6 хиљада година користе словенски народи, што потврђују научници-археолози. А сада се према човеку који носи древне словенске амајлије или рукавице са свастичним мотивом бивши људи обучени као совјетски „учитељи“ из незнања односе неповерљиво, некад чак и агресивно. Древни мислиоци нису узалуд говорили: „Развиће човека ометају две несреће: незнање и неотесаност.“ Наши Преци су знали и разумевали, и зато су користили различите Свастичне елементе и орнаменте, сматрајући их симболима Јарила-Сунца, Живота, Среће и Доброчинитељства.
Само ограничени и необразовани људи могу да оцрњују све што је чисто, светло и драгоцено, што је остало словенским и аријским народима. Не угледајмо се на њих! Не треба префарбавати свастичне симболе у древним словенским светилиштима и у хришћанским храмовима, на Кумирима Светлих Богова и Ликовима Многомудрих Предака, као ни на најстаријим хришћанским иконама Богороматере и Христа. Не треба рушити, по вољи незналица и словеномрзаца такозване „совјетске степенице“ или плафоне Ермитажа, или куполе московског храма св. Василија, само зато што се на њима не једну стотину година налазе различите варијанте Свастике.
Једно поколење смењује друго, руше се државни системи и режими, али све до онда, док Народ памти своје древне корене, поштује традиције својих Великих Предака, чува своју Древну културу и симболе, дотле је Народ жив и живеће.


 

 



Најлакши начин до зараде на интернету икада: