Za šćipetare iliti albance koji su zamislili da su Iliri ...

Za šćipetare iliti albance koji su zamislili da su Iliri, i sve one naše pametnjakoviće koji su zamislili da su neki Iliri koji nisu Slaveni... i za sve nas da utvrdimo gradivo: 
Dictionarium latino-epiroticum, 1635 napisao Frang Bardhi, albanski književnik (1606.-1643.), dakle nema ilirskog imena nego epirskog i to je sve, više nema, a kod nas imamo:
- Institutionum linguae illyricae libri duo 1604. Objavio Bartol Kašić (1575.-1650.)
- De institutione grammatica pro illyricis accommodata, Loreto, 1637. Jacobus Micalia (Jakov Mikalja, 1601.-1654.)
- Thesaurus linguae illyricae sive dictionarium illyricum, in quo verba illyrica italice et latine redduntur. Blago jezika slovinskoga illi slovnik u komu izgovarajuse rječi slovinske Latinski i Diacki', Loreto-Ancona, 1651. Jacobus Micalia
- Vocabolario di tre nobilissimi linguaggi, italiano, illirico e latino, Zadar, 1699.-1704. Ivan Tanzlinger Zanotti (1651.-1732.)
- Grammatica latino-illyrica, 1713. fra Lovre Šitović (1682.-1729.)
- Lexicon latinum interpretatione illyrica, germanica et hungarica locuples Zagreb, 1742. Andrija Jambrešić (1706.–1758.)
- Prima grammaticae institutio pro tyronibus Illyricis accomodata, Venecija, 1745. Fra Toma Babić (oko 1680.-1750)
- Dizionario italiano, latino, illirico (s gramatikom Istruzioni grammaticali della lingua Illirica) Venecija, 1728. i drugo izdanje 1758. (priredio Petar Bačić), Dubrovnik, Ardelio Della Bella (1655.-1737.)
- Gazophylacium, seu Latino-Illyricorum onomatum aerarium, Zagreb 1740, Pavlin Ivan Belostenec (1594.–1674.)
- Svaschta po mallo illiti kratko sloxenye immenah, i ricsih u illyrski, i nyemacski jezik. Magdeburg, 1761, Tropava, 1766. Blaž Tadijanić
- De illyricae linguae vetustate et amplitudine 1754. Sebastiano Slade Dolci (1699.-1777.)
- Grammatica Illyricae juventuti Latino-Italoque sermone instruendae accomodata. Slovkigna slavnoj slovinskoj mladosti diackim illirickim i talianskim izgovorom napravglena. Venecija 1793. Josip Jurin (....-1801.)
- Lexicon latino-italico-illyricum, Budim 1801. Joakim Stulli (1730.-1817.)
- Grammatica illirica, u: Ricsoslovnik illiricskoga, italianskoga i nimacskoga jezika s' jednom pridpostavlienomm grammatikom illi pismenstvom: sve ovo sabrano i sloxeno od Jose Voltiggi Istranina, Beč, 1803. Josip Voltić (1750.-1825.)
- Grammatica della lingua Illirica … Dubrovnik, 1808, 1828, 1838, 1850. Franjo Marija Appendini (1768.-1837.)
- Nova ricsoslovica illiricska vojnicskoj mladosti krajicsnoj poklonjena, Trst, 1812. Šime Starčević (1784.-1859.)
- Grammatik der illyrischen Sprache, wie solche in Bosnien, Dalmatien, Slavonien, Serbien, Ragusa & c. dann von den Illyriern in Banat und Ungarn gesprochen wird. Budim, 1833. Ignjat Alojzije Brlić (1795.-1855.)
- Ilirsko-němačko-talianski mali rěčnik. 1849. Josip Dobrinič (1812.-1861.)
- Osnova slovnice slavjanske narěčja ilirskoga 1836. Vjekoslav Babukić (1812.-1875.)
- Principi elemetari della grammatica illirica. Dubrovnik, 1837. Ardelio Della Bella (1655.-1737.)
- Temelji ilirskoga i latinskoga jezika za početnike. Zagreb, 1839, 1842 Antun Mažuranić (1805.-1888.)
- Kleines ilirisch-deutsches Wörterbuch für die Jugend der Militär-Grenzschulen / bearbeitet von Ladislaus Škroboth, Zagreb, Ladislav Škrobot (1782.-1870.)

- Ilirsko-Nemacski i Nemacsko-Ilirski Rukoslovnik... Beč, 1839.-1840.) Adolph Friedrich Richter, Adolph Joseph Ballmann, Rudolph A. Froehlich

- Elementi della grammatica illirica Zadar, 1846. Giovanni Agosto Casnacich (Ivan August Kaznačić, 1817.-1883.)
- Grundzüge der illirischen Sprachlehre von Professor Věkoslav Babukić; Fondamenti della grammatica illirica di professore Věkoslavo Babukić tradotti da V. V-ž-ć /=Vladislav Vežić/, u: Ilirsko-němačko-talianski mali rěčnik od Josipa Drobnića, sa osnovom gramatike ilirske (protumačenom němački i talianski) od Věkoslava Babukića. Troškom Matice ilirske. Beč. Tiskom jermenskoga manastira. 1846-1849. Vjakoslav Babukić
- Ilirsko-nemački-talijanski mali rečnik sa osnovom gramatike ilirske, Beč, 1846.-1849. Josip Drobnić (1812.-1861.)
- Teoretische-praktische Taschen-Grammatik der illirischen Sprache. Beč, 1850. Rudolf Fröhlich Veselić (1819.-1862.)
- Grammatica della lingua illirica ad uso degli amatori nazionali e stranieri che bramano d'impararla. Zadar, 1850. Andrija Stazić
- Pravopis jezika ilirskoga, Zagreb, 1850. Josip Partaš (1820.-1865.)

- Principi di grammatica illirica, u: Vocaboli di prima necessita… Zadar, 1850, 21855, 1879. Girolamo Suttina (Jerolim Šutina)
- Rječnik ilirskog i nemačkog jezika, Beč, 1853.-1854. Rudolf Fröhlich (Veselić)
- Ilirska slovnica 1854. Vjekoslav Babukić (1812.-1875.)
- Grammatik der illyrischen Sprache wie solche im Munde und Schrift der Serben und Kroaten. Beč, 1854. Andrija Torkvat Brlić (1826.-1868.)
- Ilirska slovnica za početne učionice. Trst, 1854. Fran Volarić (1851.-1908.)
- Grammatica della lingua illirica. Zadar, 1855 Ivan Danilo (1820.-1895.)
- Grammatica illirica pratica secondo il metodo di Ahn e di Ollendorff. Split, 1855, Trst, 1861 Andrija Stazić (1801.-1892.)
- Skladnja ilirskoga jezika za niže gimnazije. Beč, 1859, 1862. Pretisak prvoga izdanja: Zagreb. Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje 2005. Adolf Veber Tkalćević (1825.-1889.)
- Dizionario italiano-illirico, Trst, 1863. Ivan Jurašić
- Grammatica della lingua serbo-croata (illirica) Beč, 1867 Pero Budmani (1835.-1914.)
- Grammatica della lingua slava (illirica). Zadar, 1873, 1878 Dragutin Parčić (1832.-1902.)
- Gyakorlati Ilir nyelvtan (Slovnica ilirskoga jezika), Baja 1874. Ivan Mihalović (1820.-1877.)

Iliri su Sloveni i točka! Odjebite sa neslovenskim i albanskim Ilirima!

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Rimski spomenici vs stećci

Rimski spomenici u usporedbi sa stećcima izgledaju kao mladići!! Da nisu oštećivani godinama još bi bolje i puno mlađe izgledali od stećaka.... Koliko su nas te podvale o srednjovjekovom podrijetlu stećaka (ali i podvale o doseljenju Slavena i neslavenstvu Ilira) unazadile i zakinule, koliko nam je oduzeto prostora za istraživanje i razmatranje drevne kuture na našim prostorima, pogledajte samo knjige i radove stranih istraživača drevnih megalitskih kultura, svi pišu o druidskim spomenicima i megalitima, feničanskim megalitima i ostalim megalitskim građevinama po svijetu, a nitko ne spominje na tisuće megalitskih stećka u nas (pa ni megalitske zidine), jer su stećci proglašeni srednjovjekovnim, pa kao takve nikoga i ne zanimaju neki spomenici srednjeg vijeka, ali i niti ne znaju da ovdje postoji megalitska kultura... a dok je ovako bolje da i ne znaju, jer bi oni širili laži po svijetu da su stećci srednjovjekovni. Samim time što su ih austrijanci i dio naše domaće plaćeničke struke krajem 19. vijeka proglasili srednjovjekovnim, mi ništa ne znamo i ništa ne pitamo, a zamislite koliko bi bilo prostora za pitanja, istraživanja i razmišljanja da su stećci ostali prapovijesni spomenici kako ih je smatrala službena arheologija Dalmacije i Hrvatske do kraja 19. vijeka (kada su i oni pokleknuli političkom odlukom da stećci moraju biti srednji vijek)? Itekako puno, sigurno bi bili bogatiji znanjem i spoznajama o drevnim kulturama naših predaka iz vremena bakrenog i brončanog doba.... ali ovako, bavimo se mrakom, neznanjima i vjerskim kvazinacionalizmima.... Zato odjebite sa srednjovjekovnim stećcima!

Zadar, ostaci antičkog grada Jadera

Nekropola Pezići, Imotska krajina

Nekropola Ravanjska vrata, Kupreško polje

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Паралеле у неким Илирским и Српским именима

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Часопис "Popular Science",1903.г.

Шиптари су данас на страни Турака.Грци мрзе Шиптаре,боје се Словена и презиру Влахе и још увек се надају да могу да владају њима на неки чудесан начин из Константинопоља након што Турци буду истерани из Европе.

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Николо Томасео - Niccolo Tommaseo

Николо Томасео из Шибеника,Италијански је и Илирски језикословац,новинар,есејиста,један од најбољих Италијанских лингвиста и новелиста 19.века 
Сматрао је да припада далматинском народу "илирског и југословенског рода" и славио је Словене где год је стиго 
Мало је његових дела где није споменуо Илире,Далмацију и Словене.1841-1842 објављује четири свеске изворних народних песама Тоскане и Корзике и наше Илирске песме (далматинске и српске како их назива)преведене на Италијански.
У предговору каже "Ја љубим прости пук,Не мрзим академике,но далеко им лепа кућа од мене!".Такође је тврдио да су Далматинци учили Италијане латинском и да је Далмација дала више латинаша него Италија.Заговара сједињење Далмације са Босном а касније са Србијом и заједно са образованим Далматинцима зазирао је од сједињења с Хрватском јер каже "Хрвати су изнемчени,а словенској ћуди не прија немачки дух" па даље каже "Далмација не треба савеза са Хрватском,али још мање са Италијом.Већина би Италијана држала Далматинце за нижу пасмину,иако Далмација обилује свјетлијим умовима,јачим пјесништвом и већим бројем просвјетних успомена него Пиемонат".Такође је сматрао Словене потомцима старих Илира а најпознатије личности Александра великог и Аристотела,Словенима...

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Срби су у Подунављу од неолита (проф. др Марио Алинеи)

Срби су у Подунављу од неолита (проф. др Марио Алинеи)

Марио Алинеи, професор емеритус Универзитета у Утрехту (1926, Турин), у својој дугогодишњој каријери објавио је преко 50 значајних радова на тему еволутивне лингвистике. Као дугогодишњи сарадник Српске академије наука био је и лични пријатељ академика Павла Ивића.
Како сам Алинеи каже „крајем деведесетих година три археолога и три лингвисте, потпуно независно један од другог, поставили су нове теорије порекла индоевропских народа и језика које утврђују аутохтоност и непрекинут континуитет од палеолита“.

На основу компаративних анализа археологије, генетике и језика, Алинеи је дошао до закључка да су неолитске технолошке иновације у Подунављу омогућиле нагли демографски раст становништва, а тако и развој језика и културе.
Те иновације Алинеи сматра за најважнији мотивациони погон ширег развоја језика и поставља своју чувену тезу да се аналогно развоју палеолита, мезолита и неолита може поставити модел хронолошког датовања језика.

Он наглашава да се, за разлику од западне Европе, где неолит почиње у другом миленијуму п. н. е., једино на Балкану може пратити континуитет старе европске цивилизације преко делова већ од 8. миленијума п. н. е. Такође наводи да су археологија и савремена генетика потврдиле да је Балкан једини европски регион где су најстарија археологија и генетика неспорно доказане.

На основу ових сазнања Алинеи поставља тезу о аутохтоности европске цивилизације у Подунављу, као и о њеном непрекинутом континуитету до данас. Он оштро негира идеју о доласку јужних Словена у 7. веку н. е. и тврди да за то апсолутно не постоје ни археолошки ни историјски докази.Тезом да се Јужни Словени налазе у Подунављу још од палеолита, Алинеи је уздрмао званичну теорију.
Описујући словенски ареал данас, он тврди да Словени још увек географски и етничко-језички заузимају половину западне Европе.

По његовом и мишљењима других лингвиста, где наводи и Јернеја Копитара, Словени су заузимали огроман простор – од Балтика, преко северне Италије све до Мале Азије, а народе као што су Венети, Трибали, Трачани, Пеласти, Фриги, Илири,Лики и Лиди сматра прасловенским корпусом.

То је један од разлога зашто Алинеи мисли да је „потребно рашчистити једну од најапсурднијих последица традиционалне историјске хронологије, ону која тврди да су Словени касно стигли на историјску сцену Европе и у исто време успели, сасвим необјашњиво, да заузму огромне просторе на којима и данас живе”. Једини логичан закључак може да буде да су управо Јужни Словени били оригинални покретачи нове земљорадничке револуције, заната, уметности, религије, језика и првих урбаних култура Европе у Подунављу.

Алинеи сматра да је јужнословенска група најстарија, тј. да „не постоји никакав северни словенски језик већ су се западни и источни словенски језици независно развили из јужнословенских. Примогеност јужнословенских језика налази у доказима да они лингвистички обухватају и источне и западне, те тако представљају заједнички именитељ свих словенских језика“.

Насупрот ранијим теоријама о примогености германских народа, Алинеи децидирано каже да су они у ствари прихватили тековине неолитске културе Балкана, па тако и део језичке културе Јужних Словена, што је тврдио и амерички лингвиста Морис Свадеш, рекавши да се грана германских језика издвојила из словенских језика.

Да би илустровао своју тезу о раном палеолитском настанку језика, као и доказао могућност датовања језика синхроно са археологијом, Алинеи је сачинио три листе словенских речи из периода палеолита, мезолита и неолита које практично представљају најстарији супстрат европских језика.

За нас најважнији и најинтересантнији део његовог рада јесте чињеница да је неолитске културе Подунавља описао као „првобитну језичку орбиту Европе“.

Најлакши начин до зараде на интернету икада: