Јесте ли знали ?
четвртак, 1. септембар 2016.
Албанизација истакнутих Срба и Албанији
Др.Петар Богдан(1625-1689)рођен је у Хасу(Кукеш,Албанија)бискуп у Скадру,касније надбискуп у Скопљу,својим делом CUNEUS PROPHETARUM написаном на Латинском,Српском и Албанском језику,афирмирао се међу Албанцима као најистакнутији писац Албанске књижевности и допринео Албанском језику и култури као нико други пре њега.На несрећу националистички настројених Албанаца,у својој биографији написао је својеручно да је по националности Србин и то следбеник историјски познатог Србина-старог Југ Богдана и његових девет Југовића погинулих на Косову пољу 1389.године под заставом кнеза Лазара .На Косову(у Приштини)ће и он погинути,заражен од куге,у борби за ослобођење Косова од Турских окупатора.Националистички настројени Албанци,на челу са њиховом академијом наука,у њиховој албанизацији свега и свачега,албанизирали су и надбискупа др.Богдана,са чиме се није сложио конструктивни грађанин Хрватске,Албанац проф.др.Александар Стипчевић који га признаје за Србина.
Лик др.Петра Богдана се налази на једној Албанској новчаници.
Лик др.Петра Богдана се налази на једној Албанској новчаници.
Македонски град колонија код античког града Аполониса у данашњој Турској
По смрти Александра великог Македонска империја је била подељена на мање империје од стране 4 његова наследника.Једна од њих је била Селеукидско краљевство(Владар Селеук)која је заузимала велики део југозападне Азије.Постоји запис о једној колонији у овом краљевству која се зове -Δοιδυης/Доидје-,и која је лоцирана северно од Аполониса у данашњој Турској.Име и реч су идентични савременој македонској речи -Дојде-,(Дође,Доћи)а пошто је ово град колонија,логично је да су град основали
-дојдени- или дошљаци,колонисти,тако да име града колоније има јасно значење тумачењем имена преко словенских језика.
Source: The Hellenistic Settlements in Europe, the Islands, and Asia Minor
By Getzel M. Cohen
By Getzel M. Cohen
Мапа - Бугари
На левој страни слике је карта бугарских историчара на којој је приказана распрострањеност старобугарске културе на Балкану.Она се налази баш у регији где је Бугаре на Балкан довео кан Аспарух,где су прешли Дунав и где су њихове старе престонице,Плиска и Преслав.На десној страни слике је једна етнографска карта Балкана из 1861.(не сасвим тачна) на којој су баш у регији развоја старобугарске културе,тј месту населбе Аспаруха и његових Бугара,обележени Турци црвеном бојом.
По мишљењу многих историчара,Бугари су пореклом Монголи,Татари,сродни са Турцима и Хунима,тако да није чудно што су на овој карти обележени као Турци,с тим што су мало проширили своје животно станиште.
Током година,Бугари су се доста измешали са словенским становништвом,при чему су Словени задржали Бугарско име,а свој језик и државу назвали по њима,иако са њима нису ни мало културно и етнички слични.
Из Књиге -Journey from Moscow to Constantinople
Књига -Journey from Moscow to Constantinople,in years 1817,1818.-,Аутор William Macmichael,стр 132,133...Староседелачко Хришћанско становништво у овој земљи,раније познатој као Мезија,је сада подељено на две области,Србију и Бугарску,и колективно се зову Сербиани(Срби)и говоре Словенским језиком.Бугари су пореклом Татари који су дошли у 6.веку са обала реке Волге,успешно усвојивши Словенски дијалекат од својих земљака Срба,задржавши само пар речи од њиховог старог језика...
Из књиге - Историја модерне Грчке
Атика,Еубеја,Беотија и још неке области,скупа се зову Ливадија.
извор: https://books.google.rs/books?id=FA9CAAAAcAAJ&pg=PA26&dq=livadia+greece&hl=sr&sa=X&ei=sRf5U46DKc7vaN-1gZAE#v=onepage&q=livadia%20greece&f=false
Карта Мореје(Пелопонеза) из 1686.
Назив карте -La Morea Ridotta dall Esemplare Antico nella moderna divisone sue Quatto Parti principali-Аутор - Giacomo Cantelli da Vignola - Giacomo Giovanni Rossi
година 1686.
Једна карта Мореје(Пелопонеза) што је Словенски назив,успео сам да пронађем неколико чисто Словенска топонима,Горица, Самица и регија Ливадија
Писмо краља Твртка I о исходу Косовског боја
"Али заметнувши са њим ( Муратом*) битку 20. јуна што је протекао , пошто нам је божанска десница помогла и била нам наклоњена. ЗАДОБИВШИ СА ТРИЈУМФОМ БОЈНО ПОЉЕ, ПОРАЗИЛИ СМО , ПОБЕДИЛИ И НА ЗЕМЉУ БАЦИЛИ ,побили, да их је мало живих преостало. Богу хвала уз погибију наших, али не многих. Што овим писмом вама, као нама благонаклоним пријатељима.(....) јављамо на весеље и радост (....)"
Роберт Елзи,Албанолог из Канаде
Путујући кроз јужну Албанију,Отомански путописац Евлија Челеби (1611-1684) записао је апокрифну легенду о Арапском шеику Џабалу-И-Алхами који је побегао у планине Курвелеша у Албанији а умро је у Елбасану.Према Челебију он је отац Албанског народаПорекло и род Албанског народа.Они потичу од племена Кураиш,Арапског племена које је живело у Меки.Извесни Арапски шеик по имену Џабал-И-Алхама,племенски старешина једног племена,сасвим случајно је извадио око једном Арапском бегу.Арапски бег који је изгубио око отишо је код калифа Омера и тражио да се Џабалу извади око у складу са стиховима из Курана-"А ми смо њима записали-живот за живот,око за око"-.У складу са Божијом књигом,Омар је наредио да се Џабалу извади око.Џабал-и-Алхама уплашен да ће бити ослепљен,побего је у Антиохију заједно са 3000 својих саплеменика,и затражио уточиште код краља Ираклија.Краљ им је дао планине Џабалија,које су назване тако јер се Џабал ту населио.
Један од Џабалове браће,Кеису,населио је пустињу Анех и Селме,а Кеис Арапи су добили назив по њему.Након што је Хилагу кан(Монголски кан)ратовао са -al-Mustansir-bi’allah- калифатом,последњим Абазидским калифатом,и након што је уништио Багдад,истерао је Кеис Арапе са своје земље и присилио их да се населе у храстовим шумама Кипчачке степе.Од њих су настали Черкези,који су причали исти језик као и они(Кеис Арапи).Тако су настали Черкези или Киргизи-они су првобитно били Кеис Арапи из племена Кураиш.У међувремену,још једно племе блиско са Џабалом-и-Алхамом,побегло је из Меке и населило је у Газу са Арапином Ал-Хашимом,ујаком пророка Мухамеда.
Тако су од њих настали Хашемити.Када је калиф Омар сазнао да је Џабал побего код краља Ираклија,и да се отуђио од Ислама,послао је казнену експедицију прозив њега,од 40.000 муслиманскиј војника које су предводили Омар Ибн Абдулазиз,Халид Ибн Валид и Асвад Ибн Микдад.Џабал није мого да издржи у својој тврђави на Џабалији,па је са свим својим следбеницима побего на Егејска острва.Његова три сина,Абаза,Лазка и Миграл,побегли су од страха код краља Геноезе,који је живео у Македонији.Краљ им је дао пашњаке на обалама Црног мора.Абаза је населио планине Абхазије,где су људи почели да говоре његовим језиком и тако су настали Абхази.Лазка се населио у региону Требизонта где су људи почели говорити његовим језиком познатом као -Кирку-,и постали Лази.
Трећи син се населио у Батуми санџаку на обалама реке Корух која протиче испод тврђаве Гониа,и ту су се формирао Мингралијански народ.Што се тиче самог Џабала,због страха од калифа Омара није био у могућности да се било где насели.Коначно,путујући бродом,он се склонио код краља Шпаније.Кад су му Џабал и његови људи рекли да су из племена Кураиш,Краљ им је дао да се населе на ненасељеним планинама Делвине(Постоји истоимени град и област у Албанији са овим именом http://en.wikipedia.org/wiki/Delvin%C3%AB_District)
Након неколико генерација они су потпуно населили ове планине.Да неко не би извадио и њихове очи,они су стално говорили -Ар-не-буд-(Нека не буде срамоте).Али пошто су они из племена Кураиш,планинама које су сада населили,дали су име Курелеш (Курвелеш(http://en.wikipedia.org/wiki/Kurvelesh_(region) ))
Они су немилосрдни људи.Они су ти који наплаћују своје услуге венецији за један златник дневно и који се увек боре против нас у Кандији.Упркос томе они и даље тврде да су муслимани.Они су храбри и способни ратници.Ово је порекло,и предак својеглавих Албанаца.Џабал-и-Алхама је касније умро као муслиман у граду Елбасану.У историји Туфа,постоје обилне информације о овом племену.Људи из племена Куралиш заправо изгледају као Арапи,а од свих својих оружја,они користе лукове и стреле.
Evliya Çelebi in Albania and Adjacent Regions (Kosovo, Montenegro, Ohrid), Leiden 2000, p. 65-67. Translated from the Ottoman Turkish by Robert Elsie and Robert Dankoff.
Немачка мапа из 1878.
Назив карте -Die Politischen Verhältnisse der Balkan-HalbinselКартограф -Petermann, A.
Година издавања -1878.
Немачка карта на којој је у крупном плану представљено Трибалско(Српско)краљевство Рашка.Ту је и име старе планине -Хелм,ранији назив балканског полуострва било је Хелм,по планини Хелм(стара планина).
Johann Joseph Ignaz von Döllinger o Srbima
"Словенска племена, под именима Венди и Срби, настањују земље између Балтичког и Црног мора, Карпата, Дона и горње Волге."
Страна: 62
Аутор: Johann Joseph Ignaz von Döllinger (1799-1890), немачки историчар, католички свештеник и теолог
Превод (са немачког на енглески језик): Енглез Nicholas Darnell (1817-1892)
Издавач: Longman, Green, Longman, Roberts, and Green
Место штампања: London (United Kingdom of Great Britain and Ireland: 1801-1927)
Година издања: 1862
Аутор: Johann Joseph Ignaz von Döllinger (1799-1890), немачки историчар, католички свештеник и теолог
Превод (са немачког на енглески језик): Енглез Nicholas Darnell (1817-1892)
Издавач: Longman, Green, Longman, Roberts, and Green
Место штампања: London (United Kingdom of Great Britain and Ireland: 1801-1927)
Година издања: 1862
Čudesni dalmatinski kamen
Za većinu istraženih gromila se zna da su nastale nasipanjem kamenja ili zemlje nad ukopanim grobovima.
Dalmacija posjeduje izuzetno poseban i rijedak povijesno-arheološki fenomen u svijetu napravljen ljudskom rukom u davnoj prošlosti. Riječ je o obrednim gromilama koje stoje na vrhovima brda. Te prapovijesne gromile su raznih i zanimljivih oblika, ogromnih proporcija, a neke su najveće u Hrvatskoj. Teško ih je primijetiti jer su teško uočljive zbog visine brda i raslinja. Izgledaju kao da su srasle s brdom, ali neke poput velike kružne gromile iznad Raštevića su jako uočljive. Njihova veličina i zanimljivost je najuočljivija s visine. Ako to ne možemo zrakoplovom, Google Earth je najbolji alat s kojim možemo vidjeti ta čuda ljudske ruke iznad svojih mjesta.Grobni humci
Gromila ovakve vrste ima puno u Dalmaciji, ali su većinom manje. To su obično grobni humci od gromile (kamenja) i grobne gomile od zemlje, ali ovakve najveće kružne na vrhu brda najviše ima u Zadarskoj županiji, tj. u Ravnim kotarima, gdje ih ima čak devet i sve su kružnog oblika. Najviše ih ima na stankovačkom području. Terenskim istraživanjem je potvrđeno da su dvije iznad Budaka - jedna je razrušena gradnjom turske kule, jedna iznad Stankovaca, jedna pored Starog Velima, pa treća najveća u Dalmaciji iznad zaseoka Muići i jedna iznad susjednog sela Dazline. Ostale tri su na benkovačkom području, jedna kraj Nadina, druga po redu i veličini je iznad Raštevića kojoj pi iznosi čak 500 metara. Najveća i najljepša u Hrvatskoj je u Ceranjama Donjim kraj Pristega koja začuđuje svojim svemirskim oblikom. Zanimljivo da su sve gromile pored starih naselja čiji kontinuitet življenja ide daleko u prošlost čak više od nekoliko tisuća godina što dokazuju i ove gromile, ali taj kontinuitet naseljenja je uvijek bio brojčano relativno isti, jer su ovo plodna područja, ali bez rijeke i narod se odavde uvijek raseljavao, doseljavao i kad bi se puno napučio opet bi se raseljavao.
Gromile iz vremena Liburna
Ove gromile vjerojatno potječu iz vremena Liburna, odnosno iz drugog i prvog tisućljeća prije nove ere. Za većinu istraženih gromila se zna da su nastale nasipanjem kamenja ili zemlje nad ukopanim grobovima, međutim ove gromile u Ravnim kotarima vjerojatno su služile drugoj svrsi, jer zašto je napravljena na brdu i u takvom ogromnom obliku? Kozmološki, jer se kod polukružnih (polumjesečastih) i kružnih gomila, radi o dihotomiji Sunca (krug) i Mjeseca (polukrug). Tu se liburnska bratstva uvijek okupljala u polukrugu zbog toga što je to oblik pričešća vidljivog i nevidljivog, fizički prisutnih i preminulih članova zajednice. Ali naši su preci, vjerojatno, dobro poznavali sveta mjesta, odnosno moćna energetska mjesta u prirodi i na vrhovima pojedinih brda, tako da ovakva zdanja nisu slučajno napravljena na tim mjestima, tako da gromile služe kao pojačala tih energija na tim mjestima, slično kao piramide. Služe, također za duhovne inicijacije, za dobivanje novih ideja i za novi smjer u životu. I što je zanimljivo sve ove gromile nose nazive Humak, (H)Umac, (H)Umina i Gradina, po čitavoj Dalmaciji su prisutni isti nazivi za ta sveta mjesta. Ove gromile su njihovi znakovi i poruke nama koje nas mogu poučiti gdje su mjesta moći u prirodi.
Zmajeva linija
Zanimljivo je da su sve gromile povezane u liniji koju se naziva Zmajeva linija, to je sustav energetskih meridijana i točaka koja su su označena megalitskim spomenicima, takvo slično je otkrio nedavno u Istri slovenski geomant Marko Pogačnik, i sad mi otkrivamo ovdje u Dalmaciji.Povezao sam ravnu liniju Nadin kiklopske zidine - Nadin kružna gromila - Raštević kružna gromila - Budak kružne gromile - Stankovci kružna gromila - Stari Velim kružna gromila - Šibenik gromila polumjeseca i onda se tu lomi i počinje nova ova sa šibenskom gromilom polumjeseca i nastavlja se prema Vrpolju i novom gromilom polumjeseca koja je identična po položaju i obliku kao ova u Šibeniku, i nastavlja se preko brda iznad Vrpolja sa starim svetištem gdje je sada crkvica i na njoj prastara ploča s uklesanim simbolima, ide do Prapatnice i velike kružne gromile i do Dioklecijanove palače, tj. prastarog svetišta i Jupiterova hrama, i na kraju do crkvice sv. Maksima kraj Dugog Rata, koja je sagrađena na ostacima megalita. Nema ništa gromila izvan ove linije ovakve vrste osim u Ceranjama Donjim koja i jest sama za sebe posebna.
Druga zmajeva linija ide od kiklopskih zidina u Nadinu - kiklopske zidine i antičko naselje Asseria - Ostrovica Mačkov kamen, gdje se linija lomi i ide ravno prema kiklopskim zidinama i antičkom naselju Varvaria - Nevest i Cera kružna gromila, srce Dalmatinske zagore gdje su stara ilirska naselja sa starim gradinama i stećcima - kiklopske zidina prastarog hrama i antičkog naselja Salona - tri polukružne gromile Perunsko iznad Podstrana i na kraju opet do Dugog Rata i crkvice sv. Maksima s megalitima.
Treća Zmajeva linija koja spaja trokut ide od Ostrovice Mačkovog kamena - Stari Velim kružna gromila - zaseok Muići kružna gromila - Dazlina kružna gromila - i vrh tog trokuta je otok Žirje s ostacima megalitskih blokova kraj stare gradine i samostana, i linija radeći trokut ide nazad u smjeru prema Vrpolju i na kraju do Nevest i Cere kružne gromile.
Autor: Vinko Klarić
20.2.2013.
Čuda ljudskih ruku
Gradina starih Liburna u Donjim Ceranjama, najveća i najljepša takve
vrste. Starost 1000-2000god.pr.n.e. Zapanjuje njezin svemirski izgled! 
Obredna gromila kružnog oblika starih Liburna, druga najveća u Dalmaciji, starost 1000-2000 god. pr.n.e 
Obredna gromila kružnog oblika kraj ostataka starog naselja Velim starost 1000-2000god. pr.n.e. 
Мозаици стари 1.700 година најзад пред очима јавности!
Аутор текста Б.Јовановић,извор Јужне вести
Зато што је скоро 1000 квадрата античких мозаика из летње резиденције цара Константина коначно доступно јавности,археолошко налазиште "Медијана" тренутно се сматра јединственим местом у Србији.На рестаурацији и конзервацији ових ископина ради се 5 година.После 80 година истраживања "Медијана" је први археолошки локалитет на коме је изложено више од 800 квадрата мозаика старих 1700 година.Овако нешто није могуће видети нигде у Србији,каже директорка нишког Завода за заштиту споменика културе-Елена Васић Петровић.Она додаје да се нада да ће министарство културе схватити колика је вредност "Медијане".
"Вероватно онда када министар буде дошао и видео на лицу места шта је заправо потребно завршити на "Медијани" и који је разлог свему томе,да ће помоћи да се доврши улазни део заштитне конструкције и да се уради пројекат завршне презентације који ће моћи да усмерава посетиоце.Министар је иначе био позван на отварање али није дошао" каже Васић Петровић.
"Када нешто извадите из земље после неколико хиљада или стотина година,то веома брзо пропада.Много тога није конзервирано,тако да нам је то сада приоритет.Раде се истраживања где је неопходно и то ће бити нека тенденција и наредних година док главницу онога што смо већ пронашли не будемо имали сачувано" каже Смичиклас.
"Пресудан је менаџмент,то је једино што може да се каже.По мом мишљењу "Медијана" је много значајнија и више тога може да се покаже од Виминацијума.Међутим,менаџ
Француски замак са огромном таписеријом посвећеној Косовском боју,старој 500 година!
Замак Шенонсо,у Француском оригиналу "Château de Chenonceau", налази се у близини истоименог села у департману Ендр и Лоара у централној Француској,у долини реке Лоаре,и смештен је дословно изнад њене притоке-реке Шер.После Версаја,ово је најпосећенији дворац у Француској,па га тако годишње посети око 800.000 туриста.
У архитектонском смислу,мешавина је касноготичког стила и ране ренесансе,отворен је за јавност заједно са својим баштама.Класификован је од стране Француског министарства културе као историјски споменик већ скоро 200 година.
Због тога што су жене одиграле кључну улогу у његовом настанку,развитку и у његовој историји уопште,често се назива и "дамски дворац"
Његова магична лепота и чињеница да се налази изнад реке,није једини разлог због којег га спомињемо.Наиме,испред собе Катарине Медичи на првом спрату,налази се фламанска таписерија џиновских пропорција на којој је приказан Косовски бој.
Ово уметничко дело одраз је дубоких психолошких и културних веза Срба и Европе,с обзиром да је Француска краљевска кућа наручила баснословно скупу таписерију са Српским мотивом,док је кустос замка изјавио поводом тога,да је Косовска битка најважнија битка у средњем веку у Европи.
Статуа Српског витеза: 
Замак Шенонсо:
Приказ Косовског боја из истог замка: 
Пријавите се на:
Постови (Atom)