Bitka na Kulikovom polju: Ovo je ruski Kosovski boj koji je promenio istoriju
21. септембра 1380
Kao i Boj na Kosovu za Srbe, samo 9 godina ranije bitka na Kulikovom polju bila je prekretnica u istoriji Rusa. Paralela postoji i u imenu - naime Kulikovo polje takođe nosi naziv po ptici i u bukvalnom prevodu znači šljukino polje
Bitka na Kulikovom polju između saveza ruskih kneževina pod komandom Dmitrija Ivanoviča od Moskve i tatarske Zlatne horde pod vođstvom Mamaja jedna je od najvažnijih događaja u ruskoj istoriji. Ova epska bitka odigrala se 8. septembra 1380. godine u blizini reke Don.
Kao i Boj na Kosovu za Srbe, bitka na Kulikovom polju bila je prekretnica u istoriji Rusa, s tim što je ovom bitkom okončana dominacija Mongola, dok je za Srbiju Kosovski boj označio početak "propasti carstva srpskoga". Paralela postoji i u imenu - naime Kulikovo polje takođe nosi naziv po ptici i u bukvalnom prevodu znači šljukino polje.
Ruska pobeda u ovoj bici otvorila je put nezavisnosti Velike moskovske kneževine i procesu formiranja ruske države. Kako je napisao istoričar Lev Gumilev: "Rusi su otišli na Kulikovsko polje kao građani različitih kneževina, a vratili su se kao ujedinjena ruska nacija".
Kao i Boj na Kosovu za Srbe, bitka na Kulikovom polju bila je prekretnica u istoriji Rusa, s tim što je ovom bitkom okončana dominacija Mongola, dok je za Srbiju Kosovski boj označio početak "propasti carstva srpskoga". Paralela postoji i u imenu - naime Kulikovo polje takođe nosi naziv po ptici i u bukvalnom prevodu znači šljukino polje.
Ruska pobeda u ovoj bici otvorila je put nezavisnosti Velike moskovske kneževine i procesu formiranja ruske države. Kako je napisao istoričar Lev Gumilev: "Rusi su otišli na Kulikovsko polje kao građani različitih kneževina, a vratili su se kao ujedinjena ruska nacija".
Blagoslov ruske vojske pred bitku na Kulikovom polju, Foto: Wikipedia
Nakon mongolsko-tatarskog osvajanja Moskve u 13. veku pod kanom Batujem, teritorije Kijevske Rusije postale su deo Mongolskog carstva, u to vreme poznatog kao carstvo Zlatne Horde. Velika moskovska kneževina je bila vazal Zlatne Horde kojoj je plaćala danak, ali su ruski kneževi već neko vreme težili ka osamostaljenju od Tatara.
Posle smrti kana Abdule Tartara 1370. godine, ratnik Mamaj preuzeo je kontrolu nad Zlatnom Hordom, ali kako nije bio potomak Džingis Kana, njegova vlast je bila nestabilna i ugrožena. Radi utvrđivanje svog položaja među rivalima, 1378. godine Mamaj je na Moskvu poslao svog zapovednika Murzu Begiča, da prisili moskovskog kneza Dimitrija Ivanoviča na poslušnost, ali je tatarska vojska poražena u bici na reci Voži gde je pao i sam tatarski vojskovođa Murzu Begič.
Dve godine kasnije na Moskvu je krenuo i sam Mamaj, pre upada na ruske teritorije sklopio je savezništvo sa velikim litvanskim knezom i poljskim kraljem Vladislavom II Jagelom i ruskim rjazanjskim knezom Olegom, inače velikim protivnikom kneza Dimitrija.
Posle smrti kana Abdule Tartara 1370. godine, ratnik Mamaj preuzeo je kontrolu nad Zlatnom Hordom, ali kako nije bio potomak Džingis Kana, njegova vlast je bila nestabilna i ugrožena. Radi utvrđivanje svog položaja među rivalima, 1378. godine Mamaj je na Moskvu poslao svog zapovednika Murzu Begiča, da prisili moskovskog kneza Dimitrija Ivanoviča na poslušnost, ali je tatarska vojska poražena u bici na reci Voži gde je pao i sam tatarski vojskovođa Murzu Begič.
Dve godine kasnije na Moskvu je krenuo i sam Mamaj, pre upada na ruske teritorije sklopio je savezništvo sa velikim litvanskim knezom i poljskim kraljem Vladislavom II Jagelom i ruskim rjazanjskim knezom Olegom, inače velikim protivnikom kneza Dimitrija.
Apolinari Vasnecov: Ruski knez, Foto: Wikipedia
Videvši nadolazeću invaziju knez Dmitrij je podigao vojsku i saveznike. Blagoslov pred bitku je dao je sveti Sergij Radonješki u Trojice-Sergijevoj lavri u Sergijevom Posadu. Znajući da dolaze litvanska i rjazanjska vojska odlučio je odmah da napadne Tatare, pre nego što se se ujedine. Tako su se 8. septembra 1380. na Donu susrele ruske i tatarske čete.
Stara ruska narodna pesma "Zadonščina" navodi da je na polju bilo oko 150.000 Rusa i 300.000 Tatara i Mongola. Ipak, toliki broj ljudi ne bi uopšte stao na Kulikovsko polje, pa moderni istoričari smatraju da je u bici učestvovalo oko 60.000 Rusa, 7.000 pobunjenih Litvanaca i 125.000 Tatara. Za Mamaja su takođe ratovali i plaćenici Republike Đenove koja je držala južnu obalu Krimskog poluostrva.
Ujutro 8. septembra Kulikovo polje prekrivala je magla. Vidljivost se poboljšala oko podneva kada su armije pošle jedna na drugu.
Stara ruska narodna pesma "Zadonščina" navodi da je na polju bilo oko 150.000 Rusa i 300.000 Tatara i Mongola. Ipak, toliki broj ljudi ne bi uopšte stao na Kulikovsko polje, pa moderni istoričari smatraju da je u bici učestvovalo oko 60.000 Rusa, 7.000 pobunjenih Litvanaca i 125.000 Tatara. Za Mamaja su takođe ratovali i plaćenici Republike Đenove koja je držala južnu obalu Krimskog poluostrva.
Ujutro 8. septembra Kulikovo polje prekrivala je magla. Vidljivost se poboljšala oko podneva kada su armije pošle jedna na drugu.
Duel Aleksandra Peresveta i Temir-murza, Foto: Wikipedia
Bitka je započela duelom dvaju najboljih vojnika, ruskog šampiona Aleksandra Peresveta, kaluđera iz Sergjeve lavre kojeg je poslao sam sveti Sergej Radonješki, i Temir-murza, na strani Tatara. Oba vojnika su poginula već u prvom naletu, samo što je ruski konjanik umro u sedlu. U nastavku bitke Dmitrij je zamenio svoj oklop sa bojarom Mihailom Brenokom, tako da se predstavljao kao običan vitez. Tatari su Mihaila Brenoka u najezdi ubili, misleći da je reč o Dimitriju, koji je boj završio ranjen tako da se zbog umora i dehidracije nakon istog onesvestio.
Posle tročasovne borbe i nakon velikih žrtava Rusi su pobedili bitku bočnim napadom konjaničke kneza Vladimira Hrabrog, princa Serpukova i Dmitrijevog brata. Taj napad je predvodio Dmitrij Bobrok, princ Volinije.
Knez Dmitrij je nakon pobede dobio titulu Donski, a tatarski vođa Mamaj je pobegao prema Krimu, gde su ga ubili zaverenici. Mamaja je nasledio kan Toktamiš, koji je 1382. uspeo da zauzme i zapali Moskvu. Ipak bitka na Kulikovom polju označila je početak opadanja mongolske moći i uspona Velike moskovske kneževine.
Posle tročasovne borbe i nakon velikih žrtava Rusi su pobedili bitku bočnim napadom konjaničke kneza Vladimira Hrabrog, princa Serpukova i Dmitrijevog brata. Taj napad je predvodio Dmitrij Bobrok, princ Volinije.
Knez Dmitrij je nakon pobede dobio titulu Donski, a tatarski vođa Mamaj je pobegao prema Krimu, gde su ga ubili zaverenici. Mamaja je nasledio kan Toktamiš, koji je 1382. uspeo da zauzme i zapali Moskvu. Ipak bitka na Kulikovom polju označila je početak opadanja mongolske moći i uspona Velike moskovske kneževine.
Dmitrij Donski posle bitke na Kulikovom polju, Foto: Wikipedia
U narednih 100 godina Moskovljani su utvrdili svoju vlast nad ostalim kneževinama, a 1480. godine pobedom u bici na reci Ugri, Rusi su se oslobodili od Zlatne horde.
Kulikovska bitka je bila prekretnica u ruskoj istoriji, jer su se nakon dugo vremena ujednila skoro sva ruska knjaževstva (23 ruske kneževine su učestvovale u ovoj bici) i to pod znamenjima pravoslavnog hrišćanstva, blagosloveni od strane prepodobnog Sergija Radonješkog.
(Newsweek.rs)
Kulikovska bitka je bila prekretnica u ruskoj istoriji, jer su se nakon dugo vremena ujednila skoro sva ruska knjaževstva (23 ruske kneževine su učestvovale u ovoj bici) i to pod znamenjima pravoslavnog hrišćanstva, blagosloveni od strane prepodobnog Sergija Radonješkog.
(Newsweek.rs)
Нема коментара:
Постави коментар