Фалсификat Шефикa Бешлагића

Како је Шефик Бешлагић (1908.-1990.) у својој књизи о стећцима фалсификовао Илирску кацигу на ратнику која је исклесана на стећку,некропола Гвозно поље,приказавши је као ореол свеца.
Има ли икаквог смисла да се на стећку налази светац са мачем у руци који држи коња и жена са човеком који кроти коња мало дање од њега ? На рељефу се јасно види да се не ради о ореолу око неког светог човека или ратника,нити је ту отпао камен па сад изгледа као Илирска кацига,него је то јасно исклесана Илирска кацига.Ради се о Илирској кациги из 6.века пне. и Илирском ратнику који кроти коња,и који носи ту исту кацигу,а све то на мегалитском стећку тежине 5 тона,који је постављен са осталим стећцима на илирској гробној хумци - громили,а већина некропола стећака је постављена на илирске хумке.

Докле ће археолози правити од народа овце путем оваквих фалсификата или фалсификата да су стећци само средњевековни споменици а заправо код нас постоји континуитет постављања стећака и хумки од 15.века пне. до новог века,и тачно се види који су стећци млађи а који старији,млађи су мање тежине и боље су очувани док су антички мегалитски стећци захваћени зубом времена и види се да су стари,и правилом што су грађевине старије то су мегалитскије.Од античких стећака од 15 до 32. тоне до нововековних камених плоча,од Илирских громила до средњевековних громила и задњих гробних громила које су се на неким местима радиле до 60-их година прошлог века.

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Pronađen nakit star 2,5 milenijuma

U humci u Šćepovića polju, u dolini Kratovske reke, pronađene keramičke posude, nakit i oružje koje je pripadalo članovima ilirskog plemena Autarijati.

U HUMCI u Šćepovića polju, u dolini Kratovske reke, nedavno je ekipa Zavičajnog muzeja iz Priboja iskopala keramičke posude, nakit i oružje koje je pripadalo članovima ilirskog plemena Autarijati. Arheolozi su istraživali samo jednu od 30 humki koje se nalaze između sela Kratova i Radoinja, u međurečju Uvca i Lima.

- U četiri koncentrična kruga, u 14 grobova otkriveni su pehari i zdele, fibule (kopče za nošnju) od bronze, narukvice, ukrasni privesci i pojasevi, te koplja, kratki i dugi noževe, ali i tragovi pogrebnog rituala. Nalazi pripadaju mlađoj fazi glasinačke kulture - oko 380-450 godina pre nove ere - ističe Savo Derikonjić, direktor Zavičajnog muzeja.

Arheolozi tvrde da humke u dolini Kratovske i Rutoške reke kriju tragove Autarijata, plemena koje je živelo između reke i planine Tare, ali i ostatke naseobina drugih naroda. Na tvrđavi su spomenici rimske arhitekture, a negde u blizini su i dvori loze Vojinovića. Jedino se ranije istraživalo na lokalitetu Pljosna stena, pre potapanja doline Uvca, na mestu sadašnje brane u Radoinji. Ovde su nađeni eksponati iz perioda od 3.600 godina pre nove ere.

U okviru projekta „Arheološka iskopavanja praistorijskih humki i pećina u pribojskom kraju“, kopači su stigli i do Velike pećine u Kratovu, veličine 3.200 kvadrata. Ona ima poluobli svod i dominira nad putem kroz Kratovsku dolinu.

U tri probne sonde, prema rečima Derikonjića, naišlo se na ostatke vinčanske kulture - keramiku, kamene projektile za praćke, koštana šila za krpljenje mreža...

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

У Србији пронађен најстарији град на свету и први зидани храм у историји човечанства

У Србији пронађен најстарији град на свету и први зидани храм у историји човечанства 

ТРСТЕНИК – На археолошком налазишту Благотин, из само једна сонде (30 м²), пронађено је око 16.000 фрагмената керамике. (НА ПРИМЕР: На археолошком налазишту Буковачка чесма на истражених 350м² је пронађено око 5.000 фрагмената).

Претпоставља се да се Благотин простирао на 6 хектара, а истражено је само 300 м².

Ископавања су вршена између 1989. и 1999. године, када су због опште политичке ситуације у земљи прекинута.

Извршена истраживања показују да је насеље грађено плански. Откривених седам полуземуница је груписано око централног трга. У самој средини трга се налазило светилиште окренуто у правцу апсолутни север-југ (а у неолиту је било готово немогуће да се само помоћу звезда установи апсолутна линија север-југ).

У светилишту су пронађене две велике фигуре за које се претпоставља да представљају Богињу плодности и Богињу земље. Фигуре су великих димензија (око 40 цм) и представљају изузетан налаз (обично су те фигуре Богиња мањих димензија, а права је реткост да се на једном месту пронаћу чак две Богиње тако великих димензија)

Откривени налази показују да су се становници Благотина бавили и земљорадњом и сточарством о чему сведоче пронађене кости дивљих животиња и посуде за чување житарица.

Посебно је интересантан и потпуно неуобичајен налаз – глинени модели зрна пшенице, неколико комада (димензија од 7цм до 12цм). Ова зрна пшенице су пронађена у благотинском светилишту што само потврђује досадашља сазнања да су за неолитског човека житарице биле божанског порекла. Разлог томе је животни циклус зрна житарице: умирање (полагање у земљу/сетва), рађање (ницање из земље), живот (раст и класање), поновна смрт (вршидба) којом се започиње нови циклус са поновним сејањем.

У другом по реду филму о Благотину, између осмог и једанаестог минута филма, др Станковић говори о једном зрну жита на чијој је полеђини угравиран низ симбола. Др Станковић је пажљивом анализом дошао до закључка да угравирани симболи представљају план благотинског насеља.

До сада је у археолошкој науци за најстарији урбанистички план на свету сматран план Месопотамског града Ура стар око 6 хиљада година. Налазом овог зрна пшенице (које старо око 8 хиљада година) су сазнања о најстаријем урбанистичком плану на свету померена за 2 хиљаде година.

Зрно се иначе чува (заједно са осталим благотинским налазима међу којима су и Богиња плодности и Богиња земље) у Археолошкој збирци Филозофског факултета у Београду. За благотинске налазе је задужена др Дубравка Николић.

Зрно се тренутно налази у Музејској збирци Народног универзитета Трстеник као део поставке „Историја хлеба у трстеничком крају“.

Ова изложба је део великог пројекта „Очување нематеријалне културне баштине трстеничког краја – историјат хлеба“ који је ове године започео Народни универзитет Трстеник.

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

SIRMIJUMSKE ZLATNE POLUGE

Do 1887.godine bile su poznate i sačuvane samo tri zlatne i jedna srebrna poluga sa kovničkom oznakom grada Rima.Ali pomenute godine doslo je do velikog otkrića u mestu Budze kod Brasova u Rumuniji.Tom prilikom pronađeno je cak 15 zlatnih poluga sa kovničkim oznakama Sirmijuma.
Težina poluga se kretala od 327 do 524 grama,i sve su bile obeležene sa tri pecata:jedan je sadržao imena funkcionera kovnice i kontrolora čistoce zlata,drugi je bio grb grada Sirmijuma (boginja Fortuna sa oznakom SIRM),a na trecem su bila poprsja trojice careva Gracijana,Valentinijana II i Teodosija I Velikog.Poluge se danas čuvaju u trezorima muzeja u Londonu,Parizu,Becu,Budimpešti i Napulju,gde su dospele trgovinom antikvitetima.
Sirmijumske poluge odaju nam i kolicinu zlata koja je prošla kroz sirmijumsku kovnicu,osnovanu jos u vreme Marka Aurelija,jer je pronadjen kalup za revers njegovog denara.Izmedju 320. i 326.godine,u vreme Konstantinovog upravljanja carstvom iz Sirmijuma,u gradskoj kovnici kovan je samo zlatni novac,i to u dve oficine.
Jedna oficina je imala 56 kovnickih mesta,znaci u Sirmijumu je u tom trenutku bilo 112 kovnicara.Po računicama stručnjaka, jedan kovnicar je mogao dnevno da iskuje 1800 komada novca,to govori da je sirmijumska kovnica izbacivala 201.600 primeraka zlatnih solida.Pomnozimo to sa 6 godina rada i dobijamo fantastičnu cifru od 441.504.000 solida koji su bili teški u proseku oko 5 grama.Iz pomenute računice proizilazi da je u Sirmijumu ,za kovanje novca,utroseno vise od 2.207 tona zlata!!! I to samo za šest godina,ne računajući bronzane i srebrne nominale.I ovaj podatak ide u prilog jedinstvenosti Sirmijuma na nasim prostorima,a i podatku da je pojedinim imperatorima bilo važnije da osvoje Sirmijum i tu dobiju poverenje građana i vojske,nego da to urade u Rimu.

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

1971.god. prestaje nazivanje našeg naroda Ilirima

Vjerovali ili ne, ali tek 1971.god. prestaje nazivanje našeg naroda Ilirima, tada je papinski ilirski zavod sv.Jeronima u Rimu preimenovan u hrvatski, čak je i sam Tito dopustio da se ilirsko ime ukine, što dokazuje koliko je ilirstvo i Iliri kao najvažniji čimbenik etnogeneze jugoslavenskog naroda bilo marginalizirano od struke koja je školovana po načelima i konceptima germanske imperijalističkehistoriografije. To što se zavod sv.Jeronima u Rimu nazivao Ilirskim do 1971., a naše zemlje i narod su označavani ilirskim dokazuje kako naš vjekovni neprijatelj i jedan od centara svjetske moći Rim, odnosno Vatikan, i koji posjeduje najveću svjetsku biblioteku starih knjiga i dokumenata, znaju bolje nego mi tko su Iliri.

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Ilirsko kolo

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Herodot o Tračanima

"Tracani su naziv kojim je Herodot nazvao Slavene." prof.dr. emeritus Mario Alinei, vodeci talijanski i europski lingvist i paleolingvist
Mavro Orbin; Tračani i Iliri pripadaju jedinstvenoj slavenskoj naciji... 
Strabon u 7.knjizi; Iliri i Tračani, Dačani i Goti govore istim jezikom.

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Don Vinko Priobojević iz svog djela ''O podrijetlu i slavi Slavena"

Ilirski historičar Don Vinko Priobojević iz svog djela ''O podrijetlu i slavi Slavena (1532.)''; ...jer sam kao Dalmatinac i prema tome kao Ilir i konačno kao Slaven, odlučio održati govor pred Slavenima o sudbini Slavena, zato ću na prvom mjestu govoriti o podrijetlu i slavi slavenskoga roda i o tumačenju njegova imena, zatim ću se ukratko osvrnuti na povijest Dalmacije, koja je važan dio slavenstva...“ 

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Глагољски натпис на фрагменту античког црепа 

Глагољски натпис на фрагменту античког црепа пронађен је 2007. године приликом археолошког истраживања гробља крај цркве Светога Ђурђа између места Петраче и Буића у Жупи Дубровачкој, крају смештеном неколико километара источно од Дубровника. Фрагмент са натписом је пронађен у близини једнога гроба. Након чишћења откривена су 102 слова, тако да је то по дужини текста други глагољски натпис најранијег глагољскога периода 11. до 12. века. Језик је стари српски са системом од седам вокала, има јор и јат. Писар Иван написао је први део од 60 слова: „сутъжеръ зъдалъ потуга иему естъ сънъ петръ а петровъ сънъ пъсалъ îванъ“. Значи да је Потуга зидао цркву светога Ђурђа, да му је син Петар и да је Петров син Иван то писао. У другоме делу други писар Стефан зазива свету Софију и светога Силвестра: „света сопиê î свети солъвêстръ а иестъ стêфанъ писалъ се.“. По облицима и положају слова, језичним карактеристикама и садржају то је српски натпис из 11. века.

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Античка ваза из 4.века пре Христа

Hа вази су осликани Хелена и Парис из Троје,ваза се чува у Лувру.
Обратите пажњу на симбол изнад Хелене и на Парисову капу. :)

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Ћирилица 3 века пре Ћирила и Методија

Ћирилични натпис "СЕПТЕМВРИ,(Септембар,месец)" на цркви у Сирији(Qasr Ibn Wardan)коју је подиго Ромејски цар Јустинијан(Управда) у 6-ом веку.

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Покољ Словена из Беломорске од стране Грка

Пољане пуне убијених људи близу Лерина,фебруар,1949.година,завршна фаза грчког грађанског рата.Сукобљене стране биле су Демократска армија Грчке која је била под командом Комунистичке партије Грчке и Грчка монархистичка армија.Грчка демократска армија извукла је дебљи крај,а са њом заједно мноштво Словена.

Да напоменем још једном,разлог приступања Словена у грчкој комунистичкој партији,касније грчкој демократској армији,био је тај што је комунистичка патрија нудила,њима а и осталим мањинама које су чиниле највећи број бораца,национални идентитет и једнакост,а не асимилацију која је спровођена над њима.

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Албанизација истакнутих Срба и Албанији

Михаило Константин Ђечов(1873-1929)рођен у Јањеву(Косово)а пореклом из села Круези(Пука,Албанија)један је од првих аутора драме на Албанском језику(DASHTUNIJA E ATDHEUT, 1901)и других литерарних дела али је поготово познат као етнограф:он је сакупио и припремио за штампу дело KANUNI I LEKË DUKAGJINIT - ОБИЧАЈНИ КОДЕКС ЛЕКЕ ДУКАЂИНСКОГ,објављено у Скадру 1933.године,чиме се афирмирао као један од првих Албанских етнографа па и као археолог.Могуће је да овај није оставио нешто написано о томе да је Српског порекла,али су га сви савременици тога времена познавали као Србина,не само због тога што му је Србски био матерњи језик па је на том језику завршио и више студије у Босни,већ су на то указивали и име и презиме оца па и његово лично име Михаило које је као католички поп,служећи по Албанији и међу Албанцима албанизирао у "Shtjefën" што су у осталом чинили и сви други католички попови учећи уз то и Албански језик да би лакше и веродостојније комуницирали са Албанцима ксенофобично настројеним посебно према Србима.И њега проф.др.Стипчевић признаје за Србина.

Најлакши начин до зараде на интернету икада: