Колико се пута помиње Шиптарски а колико пута Српски-Словенски језик као Илирски ?

Šiptarski:
- Dictionarium latino-epiroticum, 1635 napisao Frang Bardhi, albanski književnik (1606.-1643.), nema čak ni ilirskog imena nego epirskog i to je sve.

Srpski-Slovenski:
- Institutionum linguae illyricae libri duo 1604. Objavio Bartol Kašić (1575.-1650.)
- Grammatica latino-illyrica 1713. fra Lovre Šitović (1682.-1729.)
- Prima grammaticae institutio pro tyronibus Illyricis accomodata 1745. Fra Toma Babić (oko 1680.-1750)
- Instruzioni grammaticali della lingua illirica, u: Dizionario italiano, latino, ilirico. Venecija, 1728, Dubrovnik, 1785; samostalno: Principi elemetari della grammatica illirica. Dubrovnik, 1837. Ardelio della Bella
- Svaschta po mallo illiti kratko sloxenye immenah, i ricsih u illyrski, i nyemacski jezik. Magdeburg, 1761, Tropava, 1766. Blaž Tadijanić
- De illyricae linguae vetustate et amplitudine 1754. Sebastiano Slade Dolci (1699.-1777.)
- Grammatica Illyricae juventuti Latino-Italoque sermone instruendae accomodata. Venecija 1793. Josip Jurin
- Grammatica illirica, u: Ricsoslovnik illiricskoga, italianskoga i nimacskoga jezika s' jednom pridpostavlienomm grammatikom illi pismenstvom: sve ovo sabrano i sloxeno od Jose Voltiggi Istranina, Beč, 1803. Josip Voltić
- Grammatica della lingua Illirica … Dubrovnik, 1808, 1828, 1838, 1850. Franjo Marija Appendini
- Nova ricsoslovica illiricska vojnicskoj mladosti krajicsnoj poklonjena, Trst, 1812. Šime Starčević
- Grammatik der illyrischen Sprache, wie solche in Bosnien, Dalmatien, Slavonien, Serbien, Ragusa & c. dann von den Illyriern in Banat und Ungarn gesprochen wird. Ignjat Alojzije Brlić
- Ilirsko-němačko-talianski mali rěčnik. 1849. Josip Dobrinič (1812.-1861.)
- Osnova slovnice slavjanske narěčja ilirskoga 1836. Vjekoslav Babukić (1812.-1875.)
- Temelji ilirskoga i latinskoga jezika za početnike. Zagreb, 1839, 1842 Antun Mažuranić
- Grundzüge der illirischen Sprachlehre von Professor Věkoslav Babukić; Fondamenti della grammatica illirica di professore Věkoslavo Babukić tradotti da V. V-ž-ć /=Vladislav Vežić 1846-1849. Vjakoslav Babukić
- Teoretische-praktische Taschen-Grammatik der illirischen Sprache. Beč, 1850. Rudolf Fröhlich (Veselić)
- Grammatica della lingua illirica ad uso degli amatori nazionali e stranieri che bramano d'impararla. Zadar, 1850. Andrija Stazić
- Principi di grammatica illirica, u: Vocaboli di prima necessita… Zadar, 1850, 21855, 1879. Jerolim Šutina
- Ilirska slovnica 1854. Vjekoslav Babukić (1812.-1875.)
- Grammatik der illyrischen Sprache wie solche im Munde und Schrift der Serben und Kroaten. Beč, 1854. Andrija Torkvat Brlić
- Ilirska slovnica za početne učionice. Trst, 1854. Fran Volarić
- Grammatica della lingua illirica. Zadar, 1855 Ivan Danilo
- Grammatica illirica pratica secondo il metodo di Ahn e di Ollendorff. Split, 1855, Trst, 1861 Andrija Stazić
- Skladnja ilirskoga jezika za niže gimnazije. Beč, 1859, 1862. Pretisak prvoga izdanja: Zagreb. Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje 2005. Adolf Veber Tkalćević
- Grammatica della lingua serbo-illirica Beč, 1867 Pero Budmani
- Grammatica della lingua slava (illirica). Zadar, 1873, 1878 Dragutin Parčić
- Gyakorlati Ilir nyelvtan (Slovnica ilirskoga jezika), Baja 1874. Ivan Mihalović

............ Итд,има ли краја ?

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Карта војно-географског института аутстро-угарске монархихе из 1860-године.Грчка и Албанија пуне Словенских топонима.

Црновићи,Голо(брдо),Горица,Венето,Загора,Трново(Турнаво),Горица,Језеро,Село,река Бистрица,регија Пољана,Војвода,Мецово,Јаница,Гурбеш,Босец,Петрово,Богарјево,Оровица,Дамбово,Маглен,Магленске планине,Драгомано,Слатина,река Магленица,Луковац,Воден(данас Едеса),река Бистрица,па још једна река Бистрица,река Венетико,опет река Бистрица,Дреново,Крупишта,река Белица,Воденица,Сеница,Стара планина,Раља,Загорец,Бања,Горичка,Влахоклисура,Коњи,Горичани,Света Петка,Бистрица,Језеро Острово-Острво,Село Острво,Коштаница,Доброван,па опет Сеница,Горица,на Крфу Драготина,Црквишта област у Албанији,Грибово одн Грабово,река Бистрица,Загорани,Луково,Сеница,Водена,Горица,Загорапланина,Коњица,река Тополица,Селица,Сланово,Старичјани,Љасковики одн Лесковац,река Белица,Луково,Љубово,Загорија планина,река Војуша,Горица,Рибањ,Клисура,Марица,област Шкрапари,Богопоље,Шкрапарисело,Острвица,Водица,Горица,Бјелобоз,Јабланица,Пијаца,Пољане,Подгорјани,Љешница,Загоричане,Поградец,Пустела,Горица,Височишта итд 

За већи приказ https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a9/8_-_nördl_Griechenland%2C_Chalkidike%3B_Scheda-Karte_europ_Türkei.jpg

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Ко су били Phrygi-Фриги и зашто се њиховој улози у Тројанском рату мора посветити посебна пажња ? 

Из Илијаде се зна да су Фриги били једно од 3 главна Тројанска племена,бранитељи куле Пријамове.Ако ћемо тражити Троју онда дефинитивно морамо ићи траговима овог племена.

Ми данас имамо много античких записа о њима и они се драстично разликују од данашњих бајки о њиховом Малоазијском пореклу па погледајмо:

Херодот(484. - 425.г. пне.)каже да у Малу Азију долазе тек у 8.веку пне. и то са Балкана где су се звали Бриги.Интересантно је и да се значење овог имена може превести само преко икавице.Бриг,бријег,брдо

Тражити њихово порекло у данашњој Турској је сулудо,што је доказао и Екрем Акургал(1911, - 2002.г.),турски специјалиста за древне културе Анадолије.Он је изјавио да се њихово присуство у Малој Азији археолошки може потврдити тек од 8.века пне.,што је од прилике око 500 година након Тројанског рата,и још додаје како њихови најранији артефакти неодољиво подсећају на артефакте са Балкана из касног бронзаног доба.Дакле,имамо и археолошке доказе да је Херодот био у праву! Самим тим се Троја мора тражити на Балкану а не у Турској-Малој Азији.

Али нису Херодот и Акургал једини који ово тврде.
Ксантос,Историчар из Лидије(Мала Азија) и Херодотов савременик,каже:
"Фриги су дошли у Малу Азију некад после Тројанског рата"

Аријан(92, - 175, г.),још један грчки историчар,пише да су Фриги дошли у Малу Азију као избеглице,након што су их из дедовине протерали Кимери

Наш Свети Јероним(347 - 420),Илир,забележио је да је у "новој домовини"(Малој Азији)први Бригијски краљ био Мидас,који је владао 696. до 742. г. пне.,као и да је његов отац Гордиас био Македонац из Тројанске краљевске породице.

Постоје и записи о градњи бројних реплика Илија односно Троје.И Бриги су највероватније изградили једну такву у својој новој домовини коју ће касније посетити и Александар Македонски приликом похода на Персију.Да је био Грк,као што нам се данас подваљује,ваљда би посетио дворе краља Агамемнона а не реплику двора Тројанског краља Пријама.Тако је највероватније и настала заблуда о Малоазијској Троји.Та локација би највероватније остала потпуно непозната да је није посетио и на карту уцртао Александар Македонски,најславнији човек тога доба.Ту је некада давно стајала само реплика славне куле,док је права кула била у Илирији,као што нам рече Иван Гундулић пре неких 400 година:

"При мору усправ српских страна,
у пржинах пуста жала,
лежи Троја укопана
од грчкога огња пала;

славна Троја,ка је свиме
његда истоком господила,
а сад ино није нег име,
након себе оставила.

Где су мири,где су двори ?
Није зламења од ничеса:
што огњу оста,време обори
и похара и поплеса...."

Слика-Карта Илирије и племе Фриги-Бриги у њој.

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Једна народна легенда о реци Уни,из времена Римске власти на Балкану :)

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Илирија - цитати из путописа "Путовање из Будима у Дринопоље"

Антун Вранчић из Шибеника (1504.-1573) био је Далматински црквени прелат,дипломата,писац,надбискуп и кардинал.Путовао је по целој Европи у склопу разних дипломатских мисија као изасланик Угарског краља.Студирао је у Падови,Бечу и Кракову.
Овај учен човек јужне Словене назива Илирима а њихов језик Илирским.Његови цитати из путописа "Путовање из Будима у Дринопоље"

-Домаће становништво,које говори Илирским језиком,зове га славни Биоград(Београд),најмлађи писци га зову Белградум,због блискости с Илирском рјечју Биоград.Потребно је на овом мјесту примјетити да су та Илирска племена некоћ обичавала тим именом частити најчешће сједиште својих владара...

-Улпианум Софија,некоћ славно трговиште Дарданаца,а сада Трибала,смјештена осамнаест миља од града Ниша.

-Прегазивши ријеку Мораву,одмакавши се мало,почели смо се успињати уз гору Лукавицу за коју сматрам да се од горе Скадра у Илирији протеже све до Мезије...

-На том смо мјесту казивања нашег домаћина први пут дознали да је цеста којом смо се кретали грађена на римски начин,да се зове Трајанова цеста,да почиње од Београда а завршава се код Цариграда.Зачудило ме да се спомен на тако велика цара одржао код толико неуких барбара.

-Трачани,Бугари и остали који говоре Илирски језик...

-Када се извуче из планинског ждријела,оставља,како је споменуто,с лијеве стране узвисину што је барбари Илирскога рода називају Ветрен.(Одн узвишење које је ветровито,ветрено)

-Када смо га потом питали(Србина који живи у Филипопољу)
да ли зна какве друге грађевине у околини,испружио је руку и показао на остатке лукова аквадукта,врло дуга,који је с те исте горе Рупче испод оних трију брдашца био доведен до брежуљка на којем лежи град.Зачудио сам се тому и упитао зашто је требала вода извани,када кроз град и предграђе протјече река Струма.Одговорио ми је како је од старих чуо да Струма није никад била добра за пиће ,а ако онда није била добра,не може бити ни сада.

Најлакши начин до зараде на интернету икада: