Печат српског кнеза Стројимира
Србија добила доказ постојања своје државе из деветог века Печат српског кнеза Стројимира
Министарство културе купило је печат, који је доказ о постојању српске државе померио за три столећа уназад, за скоро 20.000 евра, на аукцији у Минхену 11. јула 2006.
БЕОГРАД - Србија је добила “ново” најстарије обележје своје државности – печат српског кнеза Стројимира из деветог века, који је доказ о постојању српске државе померио за три столећа уназад.Министарство културе купило је печат кнеза Стројимира за скоро 20.000 евра, на аукцији у Минхену 11. јула. За постојање овог вредног предмета, за који нико из Србије није знао ни да постоји и који је био у приватном власништву, наши колекционари сазнали су од својих руских колега.
Иначе, најстарија материјална сведочанства, која Србија поседује и која сведоче о њеној државности, била су документа остала од владара из лозе Немањића, која датирају из дванаестог века.
- Имали смо потешкоћа да дођемо до овог најстаријег сачуваног обележја српске државности. Каталошка цена печата најпре је била 6.500 евра. Међутим, Бугари, којима је из историјских разлога овај печат веома значајан, понудили су 15.000 евра да тај предмет уопште не буде на аукцији тога дана. Срећом, наш конзулат из Минхена издејствовао је да тако не буде и купили смо печат за 16.000 евра. Урачунавањем провизије аукцијске куће, која је посредовала, долазак до овог значајног предмета за нашу историју и културу коштао нас је скоро 20.000 евра. То је мала цена ако имамо у виду колики значај има овај печат за српску историју – каже за Глас министар културе Драган Којадиновић.
Нашој јавности ће за неколико дана бити приказан овај печат и објашњен његов историјски и културни значај.
- Волео бих да представљању присуствују и председник и премијер Борис Тадић и Војислав Коштуница и шеф дипломатије Вук Драшковић. Печат ћемо чувати у Историјском музеју Србије, који ће бити премештен у Влајковићеву улицу – објашњава Којадиновић.
Др Ђорђе Јанковић, председник Српског археолошког друштва и шеф Катедре за националну археологију Средњег века Филозофског факултета у Београду, у материјалу који је послат премијеру Србије, објашњава да је кнез Стројимир био син српског кнеза Властимира, који је владао средином деветог века, и један од тројице браће који су поделили Србију и њоме владали. Стројимира и брата Гојника, затим је протерао у Бугарску најстарији брат Мутимир, који је владао Србијом до 892. године. Кнез Стројимир је и директни потомак кнеза који је око 610-640 године предводио Србе у сеоби из такозване беле Србије, односно данашње Пољске, Словачке и Украјине. Такође, он је био и деда кнеза Часлава, који је владао Србијом од 927. до после 950. године.
“Дакле, кнез-власник овог печата је припадао најстаријој познатој династији српских владара. Није искључено да од исте династије потичу и потоње династије Војиславића, великих жупана, па и самих Немањића”, пише у објашњењу које је прослеђено Коштуници.
ДЕЛО РОМЕЈСКИХ ЗЛАТАРА ИЗ АТИНЕ, СОЛУНА ИЛИ ЦАРИГРАДА
Професор Јанковић објашњава и да су печат, вероватно, сачинили Ромејски златари из Атине, Солуна или Цариграда, што сведочи о политичким везама Србије са Царством, које су биле важне због сукоба с Бугарима. Постојање печата доказује да је српски кнез имао придворску канцеларију, архив и администрацију која прати државу. Кнез је, очигледно, био хришћанин, као и његови преци.
“Дакле, овај печат је једнак открићу рукописа деветог века (а нема их сачуваних пре 12. века) или сведочанству о држави (као неки натпис у камену, какви су код Словена познати само код Хрвата и Срба, писани латински)”, закључује професор Јанковић.
Печат кнеза Стројимира је златан, тежине 15,64 грама, висок је 1, 9 центиметара, купастог облика и са алком на врху.
Министарство културе купило је печат, који је доказ о постојању српске државе померио за три столећа уназад, за скоро 20.000 евра, на аукцији у Минхену 11. јула 2006.
БЕОГРАД - Србија је добила “ново” најстарије обележје своје државности – печат српског кнеза Стројимира из деветог века, који је доказ о постојању српске државе померио за три столећа уназад.Министарство културе купило је печат кнеза Стројимира за скоро 20.000 евра, на аукцији у Минхену 11. јула. За постојање овог вредног предмета, за који нико из Србије није знао ни да постоји и који је био у приватном власништву, наши колекционари сазнали су од својих руских колега.
Иначе, најстарија материјална сведочанства, која Србија поседује и која сведоче о њеној државности, била су документа остала од владара из лозе Немањића, која датирају из дванаестог века.
- Имали смо потешкоћа да дођемо до овог најстаријег сачуваног обележја српске државности. Каталошка цена печата најпре је била 6.500 евра. Међутим, Бугари, којима је из историјских разлога овај печат веома значајан, понудили су 15.000 евра да тај предмет уопште не буде на аукцији тога дана. Срећом, наш конзулат из Минхена издејствовао је да тако не буде и купили смо печат за 16.000 евра. Урачунавањем провизије аукцијске куће, која је посредовала, долазак до овог значајног предмета за нашу историју и културу коштао нас је скоро 20.000 евра. То је мала цена ако имамо у виду колики значај има овај печат за српску историју – каже за Глас министар културе Драган Којадиновић.
Нашој јавности ће за неколико дана бити приказан овај печат и објашњен његов историјски и културни значај.
- Волео бих да представљању присуствују и председник и премијер Борис Тадић и Војислав Коштуница и шеф дипломатије Вук Драшковић. Печат ћемо чувати у Историјском музеју Србије, који ће бити премештен у Влајковићеву улицу – објашњава Којадиновић.
Др Ђорђе Јанковић, председник Српског археолошког друштва и шеф Катедре за националну археологију Средњег века Филозофског факултета у Београду, у материјалу који је послат премијеру Србије, објашњава да је кнез Стројимир био син српског кнеза Властимира, који је владао средином деветог века, и један од тројице браће који су поделили Србију и њоме владали. Стројимира и брата Гојника, затим је протерао у Бугарску најстарији брат Мутимир, који је владао Србијом до 892. године. Кнез Стројимир је и директни потомак кнеза који је око 610-640 године предводио Србе у сеоби из такозване беле Србије, односно данашње Пољске, Словачке и Украјине. Такође, он је био и деда кнеза Часлава, који је владао Србијом од 927. до после 950. године.
“Дакле, кнез-власник овог печата је припадао најстаријој познатој династији српских владара. Није искључено да од исте династије потичу и потоње династије Војиславића, великих жупана, па и самих Немањића”, пише у објашњењу које је прослеђено Коштуници.
ДЕЛО РОМЕЈСКИХ ЗЛАТАРА ИЗ АТИНЕ, СОЛУНА ИЛИ ЦАРИГРАДА
Професор Јанковић објашњава и да су печат, вероватно, сачинили Ромејски златари из Атине, Солуна или Цариграда, што сведочи о политичким везама Србије са Царством, које су биле важне због сукоба с Бугарима. Постојање печата доказује да је српски кнез имао придворску канцеларију, архив и администрацију која прати државу. Кнез је, очигледно, био хришћанин, као и његови преци.
“Дакле, овај печат је једнак открићу рукописа деветог века (а нема их сачуваних пре 12. века) или сведочанству о држави (као неки натпис у камену, какви су код Словена познати само код Хрвата и Срба, писани латински)”, закључује професор Јанковић.
Печат кнеза Стројимира је златан, тежине 15,64 грама, висок је 1, 9 центиметара, купастог облика и са алком на врху.
Нема коментара:
Постави коментар