Вук Караџић је први који је забележио постојање Бугарског језика,1822.године !

Пре 1822.године,нико у Европи,на универзитетима са вишевековном традицијом,у школама итд,није знао за постојање Бугарског језика нити га је ико изучавао.Нигде се није знало за такав језик све до 1822.године када је Вук Караџић написао своје дело "Додатак к Санктпетербургским сравнитељним рjечницима свиjу jезика и нарjечиjа с особитим огледима бугарског jезика" и објавио Европи да такав неки језик постоји.Тада Европски лингвисти откривају Бугарски језик и почиње трка лингвиста ко ће га изучити боље и објавити више о том новооткривеном језику у Европи,као неко откриће.Наука и академска средина у Европским државама тога доба,новим открићима и истраживањима постављала своју земљу на виши ниво,управо том трком у открићима.

А Вук је њима дао ексклузивни материјал за надметање,нови језик у Европи.Убрзо су лингвисти почели да пишу о Бугарском језику,да се такмиче ко ће више открити и објавити о њему,посебно након што је 1927.године стручњак за Словенску филологију И.Добровски,успоставио константацију о посебности тог новооткривеног језика названог Бугарским,у фамилији Словенских језика у своју рецензију Шафариковог дела "Geschichte der slavischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten"

Када је тадашњи ауторитет за Словенске језике-Добровски,прихватио "Бугарски језик" више није било повратка,он је био прихваћен и свако се трудио да га истражује како би доказао своје умеће јер су то видели као шансу с обзиром да је о другим језицима већ било написано доста тога и није било много простора за нова открића где би прославили своје име.Посебно јер је Бугарска као земља била са друге стране Европе,велика непознаница због изолације,Отоманске империје,то је било као откривање неког заборављеног егзотичног словенског племена и њрговог језика.Лингвисти,посебно слависти,су почели путовати у Бугарски да би открили више о том језику.Онда је француски академик др Ами Буе израдио прву "Бугарску" етнографску карту 1838.године у коју је сврстао све људе који су говорили тим или сличним језиком.И тако надаље,због Вука,се све што је повезано са тим људима стављало под Бугарско име.Нико није обраћао пажњу на оно како се народ називао,већ је било важно само тај језик и његова посебност,и не да ли је Бугарско име исправно да би се и језик тако називао и сами ти људи,будући да Бугарска тада још није постојала,тек ће након 50 година Русија ослободити тај простор -1878.године,па тако и није било много важно које ће име користити јер није било националних сукоба још увек због непостојања политичке структуре или покрета који носи такво име.То полако почиње од 1870.године када Русија креира Бугарску егзархију и од тада се такође појављује низ слависта који пишу под Бугарским именом јер још увек име није било много важно.То су Шафарик,Копитар,Востоков,Венилин (највећи бугаризатор),Григоровић и други

Шта пре Вука пишу Европски писци о језику у Бугарској ?

-Бенедикт Курипешић-аустроугарски посланик пролази кроз балкан 1530-1531 и пише : у Бугарској се говори словенски језик (Windische Sprache) који је за нас мало неразумљивији од српског.

-Антон Вранчић 1533 године долази у Пловдив и објашњавајући име града пише: Турци га називају Филибе (због Филиполиса како се раније звао,јер је тај град саградио Филип,отац Александра),а Траки,Бугари и други народи који причају Илирским језиком га називају Пловдив.

-Ожие Бусбек-Један од најписмених човека свог времена,Фламанац из Француске који је био дуги низ година на дипломатској служби у Хабсбуршкој монархији.Говорио је латински,грчки,све западно европске језике као и чешки и турски. Он,1533 године пролазећи кроз Бугарску пише:Сматра се да је бугарски народ (ту придев "бугарски" је збирна именица,означава људи из Бугарске,а не бугарски по идентитету..као рецимо швајцарски народ,амерички народ и тд..значи људи из тог простора,што се у науци назива демоним..) дошо из скитских простора из реке Волге,тако да Бугари,или боље да кажемо Волгари носе име по тој реци.Говере Илирски језик исто ко и Срби и Рашани.

- Ханс Дерншвам.Он путује заједно са Ожием Бусбеком и Антоном Вранчићем.Рођен је у чешком граду Мост и живи у Банској Бистрици и Трнави (градови у Чешкој). 1555 године пролази кроз с.Клисура (тад је било село) и пише да је бугарски језик (језик у Бугарској) српски језик

-Мелхиор фон Заидлиц.Он је био немачки рицар(војник) који је био у турском затвору у Цариграду оптужен да је учестовао у нападима рицара над арапским селима.1559 године пролази кроз Бугарску и пише:Овде живе многи Хришћани и сви говоре словенским језиком.Само у градовима где су пијаци говори се турски,иначе по свим селима се говори словенским.

-1578 године једна мисија од 60 мађара,чеха,немаца,хрвата пролази кроз Бугарску.Међу њима је и Стефан Герлах,лутерански проповедник,високообразовани полиглота.Он у горчини онога што види (окупирани Хришћани) пише :Прости човек зна оче наш и симбол вере на њиховом језику.Има један свештеник ту који има библију на илирском,илити словенском језику.

-Мартин Гроневег Немац из прибалтика,(Гдањск-Пољска).
1582 пролази кроз Бугарску и пише :Овде су људи Хришћани православне вере,леп и скроман народ који говори српским,зато Пољаци и Руси могу разговарати с њим

-Раинхолд Лубенау,Немац из данашњег Калининграда.Пролази кроз реку Марицу,и пише..овде је језик Илирски илити Словенски.

Најлакши начин до зараде на интернету икада: