Српски реформатор руског образовања Теодор Јанковић од Миријева
За време владавине царице Катарине Велике у Русији је започело доба такозваног просвећеног апсолутизма.Ради формирања новог образовног система у Русију је био позван један српски педагог. То је био Теодор Иванович Јанкович де Миријево, рођен у Сремској Каменици. Он је преко двадесет година радио на унапређивању руског народног образовања и бриљантно спровео дубоку, изузетно обимну и свестрану реформу.
За заслуге у реализацији реформе образовања царица Марија Терезија је Јанковичу 1774. уз презиме додала „де Миријево“: Миријево је или тада било село поред Београда које је по наследству припадало породици Јанковић, или је завичај Теодорових предака.
Услед реформаторске делатности србског педагога у Русији је отворено преко 200 нових школских установа. Под његовим надзором и уз његово непосредно учешће издато је преко 10 школских уџбеника, међу којима су били „Буквар“, „Обрасци и упутство за лепо писање“ и „Светска историја“. Те књиге су постале основа за нови фонд уџбеничке литературе, који је припремљен специјално за руске школске установе.
Одмах по доласку изабран је у прву плејаду чланова Руске Академије, где је учествовао у састављању првог једнојезичког речника руског језика. Поред тога, по налогу царице Катарине, Јанкович је приредио обновљено и прилично допуњено издање „Упоредног речника свих језика и дијалеката“, чији је аутор био енциклопедиста Симон Палас. У речнику се упоређује 279 језика.
Царица Катарина II је 1791. поклонила Јанковићу село у Могиљовској губернији и исте године га је уврстила у руско племство. За време цара Павла И, Катарининог наследника, Јанковић је добио пензију у висини од тада огромних 2000 рубаља, а додељена су му и имања у закуп у Гродњенској губернији.
Теодор Јанковић-Миријевски (Сремска Каменица, 17. април 1741 — Санкт Петербург, 22.5./3.6. 1814), филозоф-рационалиста, педагог и реформатор српског и румунског школства у Хабзбуршком царству, затим и у Русији.
Јанковић је рођен у имућној срpској породици, пореклом из села Миријева у околини Београда. Школовао се прво у родној Каменици (Тривијална школа), затим у Карловцима (Латинска школа), а филозофију је завршио у Бечу код професора , професора политичких наука, теоретичара рационалистичке филозофије. Остаје у Бечу, у служби извесног пуковника Фекетија.
Реформа српског и румунског школства
У 18. веку, добу рационализма, дошло је до процвата грађанске свести. У целој Европи се отварају школе у надлежности државе, које су отворене свој деци, без обзира на класну припадност, са новим методама рада. На подручју Војводине постоји око 270 школа, али у незавидном положају. У таквом контексту се одвија и Јанковићева реформаторска активност.
Одлуком Илирске дворске депутације 1773. постао је директор српске и румунских школа у Банат У. Године 1776. је похађао Фелбигеров курс, превео његов Норматив и по његовим принципима организовао курсеве. Исте године је његовом заслугом донет Школски устав за православне школе, којим је реформисано србско и румунско школство у Банату, а који ће следеће године постати узор за све србске и румунске школе у Угарској. Румунски сарадник му је био Михај Рошу ( Михаи Росу).
Устав је први закон написан народним језиком. Њиме су школе стављене под државни надзор, прописана је старосна доб деце која морају да похађају школу, режим наставе и програм, квалификације учитеља и његово поступање према ученицима. У својим активностима, Јанковић је имао разумевање и царице Марије Терезије.
Наставља свој рад у Темишвару. Био је лични секретар темишварског епископа-просветитеља, Петра Петровића. Пише књиге: приручник за учитеље, прву српску читанку и ћирилични буквар. За свој рад добија племићку титулу од аустријске државе.
Год. 1781. написао је референдум Бечком двору о србском језику и писму; противио се латинизацији српских књига. Следеће године одлази у Русију.
Рад у Русији
Јанковић се у руској престоници Санкт Петербургу (Петрограду) нашао по позиву царице Катарине II. Добија наследно племство и спахилук Норк у Могиљевској губернији у Белорусији. Сада племић, Јанковић свом презимену додаје "Миријевски", по месту порекла своје породице. Миријевски ће се и у Русији бавити реформом основних школа.
Царица га 1783. поставља за директора основних школа у Петроградској губернији. Његовом заслугом је основан Завод за спремање учитеља, чији управник постаје. Завод ће затим прерасти у Учитељску семинарију иу Педагошки институт 1804. Миријевски је учествовао у настанку Устава народних школа Основао је прво министарство просвете, због својих заслуга је постао члан руске академије наука.
Умро је у Петрограду 1814. год., сахрањен је код цркве Александра Невског. Имао је сина који је учествовао у битки код Аустерлица који је умро 1811.
За заслуге у реализацији реформе образовања царица Марија Терезија је Јанковичу 1774. уз презиме додала „де Миријево“: Миријево је или тада било село поред Београда које је по наследству припадало породици Јанковић, или је завичај Теодорових предака.
Услед реформаторске делатности србског педагога у Русији је отворено преко 200 нових школских установа. Под његовим надзором и уз његово непосредно учешће издато је преко 10 школских уџбеника, међу којима су били „Буквар“, „Обрасци и упутство за лепо писање“ и „Светска историја“. Те књиге су постале основа за нови фонд уџбеничке литературе, који је припремљен специјално за руске школске установе.
Одмах по доласку изабран је у прву плејаду чланова Руске Академије, где је учествовао у састављању првог једнојезичког речника руског језика. Поред тога, по налогу царице Катарине, Јанкович је приредио обновљено и прилично допуњено издање „Упоредног речника свих језика и дијалеката“, чији је аутор био енциклопедиста Симон Палас. У речнику се упоређује 279 језика.
Царица Катарина II је 1791. поклонила Јанковићу село у Могиљовској губернији и исте године га је уврстила у руско племство. За време цара Павла И, Катарининог наследника, Јанковић је добио пензију у висини од тада огромних 2000 рубаља, а додељена су му и имања у закуп у Гродњенској губернији.
Теодор Јанковић-Миријевски (Сремска Каменица, 17. април 1741 — Санкт Петербург, 22.5./3.6. 1814), филозоф-рационалиста, педагог и реформатор српског и румунског школства у Хабзбуршком царству, затим и у Русији.
Јанковић је рођен у имућној срpској породици, пореклом из села Миријева у околини Београда. Школовао се прво у родној Каменици (Тривијална школа), затим у Карловцима (Латинска школа), а филозофију је завршио у Бечу код професора , професора политичких наука, теоретичара рационалистичке филозофије. Остаје у Бечу, у служби извесног пуковника Фекетија.
Реформа српског и румунског школства
У 18. веку, добу рационализма, дошло је до процвата грађанске свести. У целој Европи се отварају школе у надлежности државе, које су отворене свој деци, без обзира на класну припадност, са новим методама рада. На подручју Војводине постоји око 270 школа, али у незавидном положају. У таквом контексту се одвија и Јанковићева реформаторска активност.
Одлуком Илирске дворске депутације 1773. постао је директор српске и румунских школа у Банат У. Године 1776. је похађао Фелбигеров курс, превео његов Норматив и по његовим принципима организовао курсеве. Исте године је његовом заслугом донет Школски устав за православне школе, којим је реформисано србско и румунско школство у Банату, а који ће следеће године постати узор за све србске и румунске школе у Угарској. Румунски сарадник му је био Михај Рошу ( Михаи Росу).
Устав је први закон написан народним језиком. Њиме су школе стављене под државни надзор, прописана је старосна доб деце која морају да похађају школу, режим наставе и програм, квалификације учитеља и његово поступање према ученицима. У својим активностима, Јанковић је имао разумевање и царице Марије Терезије.
Наставља свој рад у Темишвару. Био је лични секретар темишварског епископа-просветитеља, Петра Петровића. Пише књиге: приручник за учитеље, прву српску читанку и ћирилични буквар. За свој рад добија племићку титулу од аустријске државе.
Год. 1781. написао је референдум Бечком двору о србском језику и писму; противио се латинизацији српских књига. Следеће године одлази у Русију.
Рад у Русији
Јанковић се у руској престоници Санкт Петербургу (Петрограду) нашао по позиву царице Катарине II. Добија наследно племство и спахилук Норк у Могиљевској губернији у Белорусији. Сада племић, Јанковић свом презимену додаје "Миријевски", по месту порекла своје породице. Миријевски ће се и у Русији бавити реформом основних школа.
Царица га 1783. поставља за директора основних школа у Петроградској губернији. Његовом заслугом је основан Завод за спремање учитеља, чији управник постаје. Завод ће затим прерасти у Учитељску семинарију иу Педагошки институт 1804. Миријевски је учествовао у настанку Устава народних школа Основао је прво министарство просвете, због својих заслуга је постао члан руске академије наука.
Умро је у Петрограду 1814. год., сахрањен је код цркве Александра Невског. Имао је сина који је учествовао у битки код Аустерлица који је умро 1811.
http://krugolet-online.ru/#
ОдговориИзбриши