четвртак, 08. септембар 2016.

Илирија - цитати из путописа "Путовање из Будима у Дринопоље"








Антун Вранчић из Шибеника (1504.-1573) био је Далматински црквени прелат,дипломата,писац,надбискуп и кардинал.Путовао је по целој Европи у склопу разних дипломатских мисија као изасланик Угарског краља.Студирао је у Падови,Бечу и Кракову.
Овај учен човек јужне Словене назива Илирима а њихов језик Илирским.Његови цитати из путописа "Путовање из Будима у Дринопоље"

-Домаће становништво,које говори Илирским језиком,зове га славни Биоград(Београд),најмлађи писци га зову Белградум,због блискости с Илирском рјечју Биоград.Потребно је на овом мјесту примјетити да су та Илирска племена некоћ обичавала тим именом частити најчешће сједиште својих владара...

-Улпианум Софија,некоћ славно трговиште Дарданаца,а сада Трибала,смјештена осамнаест миља од града Ниша.

-Прегазивши ријеку Мораву,одмакавши се мало,почели смо се успињати уз гору Лукавицу за коју сматрам да се од горе Скадра у Илирији протеже све до Мезије...

-На том смо мјесту казивања нашег домаћина први пут дознали да је цеста којом смо се кретали грађена на римски начин,да се зове Трајанова цеста,да почиње од Београда а завршава се код Цариграда.Зачудило ме да се спомен на тако велика цара одржао код толико неуких барбара.

-Трачани,Бугари и остали који говоре Илирски језик...

-Када се извуче из планинског ждријела,оставља,како је споменуто,с лијеве стране узвисину што је барбари Илирскога рода називају Ветрен.(Одн узвишење које је ветровито,ветрено)

-Када смо га потом питали(Србина који живи у Филипопољу)
да ли зна какве друге грађевине у околини,испружио је руку и показао на остатке лукова аквадукта,врло дуга,који је с те исте горе Рупче испод оних трију брдашца био доведен до брежуљка на којем лежи град.Зачудио сам се тому и упитао зашто је требала вода извани,када кроз град и предграђе протјече река Струма.Одговорио ми је како је од старих чуо да Струма није никад била добра за пиће ,а ако онда није била добра,не може бити ни сада.


Најлакши начин до зараде на интернету икада:





Нема коментара:

Постави коментар