Бугарски злочини 1914 - 1918

У периоду од 1914-1918. године, у Србији многе међу најјезивијим злочинима починили су припадници бугарске војске, који су је јесен 1915. године напали Србију.
Бугари су, по повлачењу српских армија у Албанију, у новембру 1915. године окупирали источну и јужну Србију и Вардарску Македонију. Под њиховом окупацијом била је територија између српско-бугарске границе, до Велике Мораве на западу и све до Дунава на северу, као и цело подручје јужно од линије Рибарска Бања - Јастребац, све до Ибра.

Бугари су волели бајонет

Рачуна се да је током Топличког устанка, у пролеће 1917. године, побијено у свему око 20 хиљада Срба свих узраста и оба пола. Највећи део побили су Бугари, користећи врло често само хладно оружје - бајонете - а мањи део, јединице аустроугарске војске и жандармерије.О неделима бугарских окупационих власти опширно се говорило и у Народној скупштини, на 28. редовном састанку - 11. и 12. маја 1921. године.
Народни посланик Видосав Стефановић рекао је тада да су Бугари у многим селима направили "праву пустош стрељањем и вешањем у масама"...Бугари су запалили и уништили најбогатија села - Велика Плана, Гргуре, Горња и Доња Бресница, Тмава, Бања, Рача, Добри До, Луково. Уништено је и село Александрово, насељено Банаћанима. Топовском ватром је од 47 кућа срушено 37. У једну кућу Бугари су затворили 37 чељади и онда је запалили.
У читавом низу села (Крчмаре, Дедишац, Космач) стрељани су и вешани, не само мушкарци, него и жене. Много се пута догодило да су Бугари поливали људе и жене петролеумом и онда их претварали у живе буктиње. У више случајева српски сељаци су бацани у казане кључале воде и тако кувани - како је урађено, на пример, са угледним домаћином Аврамом Тодоровићем из села Гргура.У општини Добри До сахрањивани су живи људи, а у селу Лукову сељацима и сељанкама счцене су руке, ноге, вађене очи и одсецане уши.
Бугарска војска и жандармерија, као и бугарске комите, у црно је завила и бројна села у Млавском срезу.Према наводима Ст. Максимовића, командант Петровца на Млави, резервни поручник 51. пука бугарске војске, учитељ по занимању, сам сноси кривицу за смрт 60 Срба. Потпуковник Тујканов уписао се у листу злочинаца, пошто је својом руком убио десет Срба.Мајор Христов са својим помоћником, потпоручником Бракаловим, послао је у смрт више од 250 Срба и раселио села Реновац, Кобиље и Кладурово.
Потпоручник Бракалов је лично својом руком у атару села Кнезице, на месту званом Беле воде, убио 57 Срба. Припадници регуларне бугарске војске, а још чешће комите, одсецали су убијеним Србима главе и носили их потом кроз насељена места да их свако види…Годину дана после овог великог догађаја, након пробоја Солунског фронта јединице српске армије су кренуле у ослобођење земље , Прокупље је ослобођено 12. октобра 1918. године.
У ослобођењу учествују јединице Прве армије војводе Петра Бојовића са деловима француске коњичке бригаде под командом генерала Огиста Сарла Транијеа.

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Етничка карта Војводства Србије и Тамишког Баната из 1855.године

Етничка карта Војводства Србије и Тамишког Баната аутора Karl Freiherrn von Czoernig,део са етнографске карте Аустријске монархије објављене у Бечу 1855.године.

Тамно зелено - Срби и Хрвати 
Бело - Мађари

Етничке Српске области:
Осим српске већине на територији данашње АП Војводине, Срби су били већина и у 

1. Целој источној Славонији и Барањи (Вуковар, Винковци, ...),
2. Темишвару, Араду, Светом Николи (Санниколау Маре), Чакову, Старој Оршави, Свиници, Старој Молдови и другим местима у Румунији,
3. Граду Баји и целокупној области између Баје на северу и Сомбора и Суботице на југу, а који данас административно припадају Мађарској.

У Војводству,према подацима из 1851.године,а који су приказани на карти,има 384.046 Срба који чине већину,док има и других Словена као Бугара - 22.780 , Хрвата - 2.860 , Чеха и Словака - 25.607 , Рутена - 6.777 , свеукупна Словенска популација Војводства износила би нешто преко 442 хиљаде људи.Мађара има 221.845.

Цела карта у већој резолуцији - https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/be/Ethnographic_map_of_austrian_monarchy_czoernig_1855.jpg

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Побијање грчког фалсификата 2.

Побијање грчког фалсификата у Светом Писму,Данилово јеванђеље, где се дословно наводи да је Александар цар грчки - "А руњави јарац је цар грчки". О јарцу као једном од симбола Македоније било је раније речи и ту смо утврдили да нема говора о некој грчкој и грцима,јарац није грчки симбол,а пошто из тврдње да је "Александар цар грчки" произилази логичан закључак да је његова империја грчка,погледајмо :

-Прва Грчка држава створена је тек у 19. веку
-Грчко име не постоји у времену Александра Македонског
-Александар долази из Македоније,логично је да сваки освајач шири име своје земље и народа одакле долази
-Нико није сматрао његово царство за грчко

Пар фресака и других уметнина на којима јасно пише и јасно се види да је царство одувек именовано као Македонско,представљено је лавом као једним од симбола Македоније,погледајмо.

Надовезујемо се само на претходну објаву исте теме,сличног садржаја,истог циља,само што се овде ради о грифону који је такође један од симбола Македоније,док се у претходној објави радило о лаву.

Слика 1 - Фреска са приказом страшног суда на којој се налазе 4 царства: Римско, Вавилонско, Македонско - грифон и Персијско.Царства су симболично приказана као 4 звери које је видео пророк Данило,исти онај у чијем је јеванђељу уметнут фалсификат "грчки цар александар" и који је видео рађање и пропаст ових царстава које ће означити рађање спаситеља Исуса Христа.Од тада,ова 4 царства проналазе своју улогу и место у црквама,храмовима и фрескописима широм Европе.Фреска се налази у Ивериском манастиру у граду Самари,Русија.
За већи приказ - http://img-fotki.yandex.ru/get/9510/126161824.6e/0_f19b1_4430bef3_orig

Слика 2 - Фреска са приказом страшног суда на којој се налазе 4 царства: Римско, Вавилонско, Македонско - грифон и Персијско.Иста прича као са фреском са прве слике,па да не одуговлачим.Македонско царство је приказано као грифон,фреска је осликана у 18.веку и налази се у музеју уметности у Череповецу,Русија.
Слику веће резолуције ћу поставити у коментару

Слика 3 - Детаљ из књиге откровења Светог апостола Јована Богослова,приказана су 4 царства,Македонско царство је приказано грифоном.Књига потиче из 6.века нове ере.
За већи приказ - http://staff2.chat.ru/4anti.gif

Слика 4 - Део једне руске реплике иконе са темом страшног суда,направљена је за нову цркву Рођења Христовог у Краснодару,Русија.Македонско царство је приказано симболом грифона.
За већи приказ - http://pravv.km.ua/read/0023/img13-10.jpg

Слика 5 - Исечак грба Македоније са гравуре на којој се налази грифон као њен симбол,од аутора Хајнриха Штајнера,1534.година
На гравури се налазе Филип други,Александар трећи и Олимпија
Слику веће резолуције ћу поставити у коментару

Слика 6 - Исечак преписа из неке средњевековне Немачке илустрације грбова,16.век .На илустрацији су представљена 3 најхрабрија владара предхришћанског доба.Први је Хектор из Троје,Александар велики и Јулије цезар.Александар велики носи штит са симболом грифона.
Слика веће резолуције у коментару

Слика 7 - На гравури су представљена 3 најхрабрија владара предхришћанског доба.Први је Хектор из Троје,Александар велики и Јулије цезар.Александар велики носи штит са симболом грифона.
Дело Даниела Хофера,1516.година.
За већи приказ - http://images.fineartamerica.com/images/artworkimages/mediumlarge/1/three-worthy-pagan-hector-alexander-the-great-and-julius-caesar-daniel-hopfer.jpg

Слика 8 - Фреска са приказом страшног суда из Даниловог јеванђеља на којој се налазе 4 царства: Римско, Вавилонско, Македонско - грифон и Персијско.Налази се у цркви Успења Пресвете Богородице у граду Владимиру,Владимирска област,Русија.Фреска је осликана 1408.године.
За већи приказ - https://fotki.yandex.ru/next/users/ninalpru/album/206809/view/678789?page=0

Слика 9 - Грифон на новцу античке Македоније

Слика 10 - Грифон на једној средњевековној цркви у Македонији.

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Да ли сте знали да је један Шпански краљ имао Словенско име?

Ранимирус односно Ранимир био је краљ Арагона,краљевине на североистоку Пиринејског полуострва,све до своје смрти 1035.године,био је син Санча трећег,краља Наваре.Ово је минијатура из 13.века на којој је приказан он -Ranimirus Rex лево,са својим сином -Suncius Filius десно.

Оно што је занимљиво је његово име,које поред додатог латинског наставка -ус- има наставак -мир- који је у употреби само код Словена.Шпанци али и сви остали његово име преводе као Рамиро,али слика говори другачије јер јасно пише да је његово име Ранимирус а не Рамирус тј Рамиро,и чињеница да је свуда тако записиван.

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Тројанска митологија на стећку

Тројанска митологија на стећку,Тројанац Ганимед,Хеба и орао 

Ганимед је био Тројански младић,у легендама описан као изузетно леп,унук Дардана и син Троса,оснивача Троје.Ганимед је одрастао у Бригији(Бригија је првобитно била на Балкану,у Илирији),на планини Иди где је чувао овце угледао га је Зевс и послао је орла да га доведе на Олимп како би био виноноша боговима.Многи сматрају и да је орао био заправо Зевс.Занимљива је такође његова Бригијска капа.

Ганимед је највероватније грчка верзија имена Канимед,и очигледно има неке везе са медом или медовином а не са квазитумачењима режимских историчара и Грка - γάνυσθαι + μήδεα = радост у зрелости ?!?! Ко-медија,пријатна је за душу као што су мед и медовина пријатни за тело.Каво би то вино Ганимед точио боговима него вино од меда - медовину.Порекло Енглеске речи за Медовину,тј вино од меда -Mead- потпуно је јасно.Канимед је онај ко точи медовину.Јасна Словенска етимологија.

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Мотиви са стећака

Бриги-Тројанци играју коло и држе детелине у руци-крв Хекторову,симбол Троје.

На стећку се јасно види Бригијска капа и Бригијска ратна ношња.Бригијска капа је у свету позната од памтивека.Она је симбол слободе и мудрости,име је добила по истоименом Тројанском племену.Исту капу је на глави носио Тројански принц Парис када је стрелом смртно ранио Ахила.Њихове униформе су типичне заИлирска и Трачка племена али и за Етрурска.Етрурске и Римљанске приче о Тројанским избеглицама као њиховим прецима и оснивачима су бројне.

Какве везе има детелина са Тројом ?
Детелина се у Илијади помиње неколико пута.Посебну важност је добила након што је Тројански принц и војсковођа Хектор у боју убио Ахиловог рођака и најбољег друга Патрокла мислећи да убија Ахила због тога што је млади Патрокло носио Ахилов оклоп и кацигу.Ахил се тада заклео да ће осветити његову смрт и да неће стати док Хекторова крв не прекрије сваки листић детелине.И тако су детелине натопљене Хекторовом крвљу постале симбол Троје.

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Срби су потомци Далмације

Epitome rerum ab Joanne et Alexio Comnenis gestarum,1836,Door Johannes (Cinnamus),August Meineke.

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

Побијање грчког фалсификата у Светом Писму

Побијање грчког фалсификата у Светом Писму,Данилово јеванђеље, где се дословно наводи да је Александар цар грчки - "А руњави јарац је цар грчки". О јарцу као једном од симбола Македоније било је раније речи и ту смо утврдили да нема говора о некој грчкој и грцима,јарац није грчки симбол,а пошто из тврдње да је "Александар цар грчки" произилази логичан закључак да је његова империја грчка,погледајмо пар општепознатих чињеница.

-Прва Грчка држава створена је тек у 19. веку
-Грчко име не постоји у времену Александра Македонског
-Александар долази из Македоније,логично је да сваки освајач шири име своје земље и народа одакле долази
-Нико није сматрао његово царство за грчко

Пар фресака из цркава на којима јасно пише и јасно се види да је царство одувек именовано као Македонско,представљено је лавом као једним од симбола Македоније,погледајмо.

Фреска 1 - Фреска са приказом страшног суда на којој се налазе 4 царства: Римско(оно се не види на слици), Вавилонско(аждаја са 4 главе), Македонско(лав) и Персијско(вепар).Царства су симболично приказана као 4 звери које је видео пророк Данило,да,исти онај у чијем је јеванђељу уметнут фалсификат "грчки цар александар" и који је видео рађање и пропаст ових царстава које ће означити рађање спаситеља Исуса Христа.Од тада,ова 4 царства проналазе своју улогу и место у црквама,храмовима и фрескописима широм Европе.Фреска је рађена у 18.веку а данас се чува у историјско-архитектонском музеју у Костроми,Русија.
За већи приказ - http://www.iconrussia.ru/icon/detail.php…

Фреска 2 - Фреска такође представља 4 царства које је видео пророк Данило а то су Персијско,Македонско,Римско и Вавилонско.Македонско је приказано симболом крилатог лава.
За већи приказ -http://www.describe.ru/im…/describe_ru_20130702102643327.jpg

Фреска 3 - Фрескопис из цркве Светог Великомученика и Победоносца Ђорђа тј црква Светог Ђорђа из 16.века,Скопска Црна Гора,село Бањани.
На фрескопису су приказани,као и у претходна два случаја,симболично 4 царства и њихова 4 цара.Македонско царство је приказано као лав а изнад њега је цар Александар.
За већи приказ - http://srbin.info/wp-content/uploads/2014/08/freska-dva.jpg

Закључак - Александар није био грк нити грчки цар.

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

За Косово Албанци никада нису имали своје име

Др Каплан Буровић: За Косово Албанци никада нису имали своје име, као што га немају ни дан-данас

Косово, заједно са Метохијом, данас се скраћено називају КОСМЕТ. Док се Метохија простире уз саму албанску границу Југо-западне Србије (један део Метохије се налази и у Албанији !), Косово се простире на исток Метохије, према Приштини, Западној Морави и Скопској Црној Гори, па према Гњилану и Подујеву, на север до испод реке Ибар.
Све до XVI века, граница Србије је била на обали реке Дрим, данас у Албанији: дели Северну Албанију од Средње. У раније векове Србија се простирала и испод реке Дрим, све до самог Драча (алб. Durrës), који су прадедови Срба освојили од источног римског царства 548. године, кад у Албанији, па и на Балкану, није било живе душе албанске,ово признаје и највећи њихов албанолог, академик, проф. др Eqrem Çabej.

Да би стигли до Драча, Срби су пре тога настанили Косово и Метохију, преко којих области су и продирали према Драчу и Солуну. Из сачуваних историјских докумената сазнајемо да су Косово и Метохија тада били претворени у прах и пепео од варварских племена, која су туда, у пролазу, пљачкала, жарила, палила, убијали месно становништво, или су их одводили са собом као робове. Кад су се Срби настанили у те области, оне су биле пусте, покривене прахом и пепелом, или обрасле жбуњем, шумама, без живе људске душе. Сетите се византијског историчара Приска, који је управо тада обишао Дарданију (како се звало Косово у та времена), а који нам је оставио црно на бело неоспориво сведочанство да су Варвари претворили Дарданију у “ненастањену пустињу”. По шумама и жбуњу Дарданије, као каква, кукала је птица кос, која нас и својим црним перјем (од Косовског боја!) подсећа на српске мајке, исто тако у црно обавијене, које су нарицале за својим убијеним синовима. Дижући је из праха и пепела, крчећи жбуње и шуме, сејући жита, винограде и воћке, они су ту изградили села и градове, па и формирали своју прву државну творевину. Тако је Космет постао колевка српског народа, српске свести и српске бити, српске вере, државности, школе, просвете, културе и идеје, музеј и мементо српског постојања кроз векове.

Од првог дана свог приспећа тамо Срби су Косово назвали и овако, а по птици кос (=француски „мерле“), која је у својој црној одежди кроз деценије и векове кукала по том пољу, засађеном више неголи пшеницом костима српских најбољих синова, који су је бранили од страних освајача. Од кад су ту стигли, Срби су својим грудима и животом бранили Косово и од турских освајача, дижући сву Европу на ноге у знак највећег поштовања, јер се ту – на Косово, бранила и Европа. Морем крви Срби су и ослободили Косово од турских окупатора. Тако је Косово наводњено српском крвљу више неголи водом.
Албанци, пошто су стигли у данашњу област Мат, средња Албанија, изнад Тиране, по мом обрачунању у IX веку нове ере, по прорачунима Академика Чабеја у X веку нове ере, енормним множењем и асимилирањем остатака других народа, па и самих Срба, које су нашли тамо, ширили су се на све стране данашње Албаније, па су крајем XVIII-XIX века почели прелазити чопоративно и преко њених граница, на територији данашње Србије, Македоније и Црне Горе.

Долазећи на Косово они попримају од тамошњих Срба ово име, што нам доказује да пре Срба они нису тамо никада живели, јер – да су живели пре Срба – имали би своје име за ту област. Сем имена Косово, у историји албанског народа и језика нема други назив за ову област.
Ово нам доказују и остали истоимени топоними широм Балкана, где актуелно живе (или су живели !) Срби. Имате их и у самој Албанији, господине Nöel Malcolm-e! Овај енглески фалсификатор историје Косова, идући на руку велико-албанским фалсификаторима, учинио је све да порекне ово, иако зна сасвим добро да је и највећи албански етимолог, академик проф. др Ећрем Чабеј, признао као сасвим научну и неоспориву етимологију од српског апелатива кос, на алб. “mullenja”. Али, ако је он и сав научни свет признао то, не признају албанске пришипетље, који – иако немају појма о етимологији – поведени својим шовинизмом и најслепијим расизмом, настојали су на све могуће начине да оспоре ту етимологију и да Косову нађу једну нову, понајмање албанску етимологију, како то чине и са Косовским бојем и Милошем Обилићем, па и династијом Немањић, које нам безочно присвајају и свакако настоје да их прикажу као “аутохтоно” албанско.

Тако су ови албански „научници“, у почетку, настојали да топоним Косово протумаче албанским језиком, па су назвали Косово „Fusha e Mullenjave“, што је у ствари превод српског имена, јер алб. mullenja на српском језику значи кос, птица.
У њиховој одисеји да пронађу Косову неку албанску етимологију, повезали су овај топоним и са албанским апелативом kosë = „срп. коса, оруђе рада“, али им Академик Çabej то не прихвати, објашњавајући својим Албанцима да и та реч – kosë – води порекло из српског језика, па и да нема везе са топонимом Косово.
Велики албански фалсификатор историје, академик, проф. др Скендер Ризај “верује да истинито порекло ове речи налази се пре у илирском или у трачанском, неголи у српском језику). Али, како признају и сами Албанци, и у самој Албанији има много словенских топонима, па и топоним Косово: тако се назива једно село близу Ђирокастре!
Један други албански “истраживач”, Muharrem Carabregu, настоји да изведе име Косово од једног илирског корена каса (који – по њему – значи “дубока долина”) и албанске речи ва ). Све је ово познато N. Malcolmu, па – на крају свега овога (у фусноти, а не у тексту!) – додаје : « ово је доста неубедљиво ».

Најновије епохално « откриће » учинио је Албанац Preljoc Margiljaj 2001. године, који је пронашао да етимологија топонима Косово потиче од албанске речи кос = «срп. кисело млеко »). Нема сумње да од укисељених мозгова не можемо ништа друго ни очекивати до укисељене етимологије. У овим « научним » пословима предњаче « комунисти », као што је конкретно Димитар С. Шутерићи.
У Албанији, у области Голо брдо, настањено и дан-данас ексклузивно од словенских Македонаца, налази се село Косовраст, које потиче од Косов Храст, а које на српском и македонском језику значи « храст птице кос ». На албанском нема никакво значење, али се не искључује могућност да се Preljoc Margiljaj попео на том храсту и тамо, док је чувао козе, пио (или јео!) кос = «кисело млеко» и писао његову књижурину " Илири су говорили Албански – Албанци говоре Илирским језиком ".

За Косово Албанци никада нису имали своје име, као што га немају ни дан-данас. Зато су употребљавали и употребљавају искључиво ово српско име, које су без сумње узели од Срба, доласком у ту област.
Топоним Дарданија (који су Албанци узајмили из античке литературе, значи нису наследили никаквом народном генеалошком традицијом !) нема никакве везе са « албанским » апелативом dardhë = «срп. крушка», како претендују академици Албаније), са њима и N.Malcolm (!), јер су назвали тако Косово – Дарданија – Дарданци античког доба, према имену свог бога Дарданос), што је у последње време признао и албански академик проф. др Марк Краснићи.)
Пошто нису успели да топониму Косово нађу еквиваленат у свом језику, па ни у илирском, потражили су му га и у страним језицима, па и у турском, тобоже: „потиче из турског језика, пошто турски апелатив ова значи „равница“, док реч ку или куш на турском језику значи „птица“.

Са чиме је неће изједначити ови Албанци?! Са свачиме! А пошто су тако постали најсмешнији, албански академици из Приштине најзад признаше:

„Legjendat serbe këtë fushë e quajnë fusha e mëllenjave, të cilat besohen nga serbet se janë shpirtrat e luftëtarëve serbë të vrarë në atë fushë. Të gjithë studiuesit konfirmojnë se emri Kosovë vjen nga fjala serbe kos që do të thotë mëllenjë….7)

Превод: “Српске легенде називају ово поље fusha e mëllenjave (требали су да напишу: Косово поље, јер Срби не говоре албански!), које се верују од Срба да су душе српских ратника убијених на том пољу. Сви научници потврђују да име Косово потиче од српске речи КОС, која на албанском језику значи mëllenjе“

Иако су ово потврдили и сами албански академици, и то службено, Албанци ће, у налету њихових политичких стремљења, наставити и у будуће да претендују за Косово да је то њихова реч, да етимологија овог топонима потиче од њиховог апелатива кос – „кисело млеко“, јер – како рекосмо – укисељени мозгови само укисељене етимологије могу и да производе.

Од ових укисељених мозгова екстремно-националистичких Албанаца не патимо само ми, њихови суседи, већ и сами поштени Албанци. Видите што су урадили са цитираном књигом Академије наука и уметности Приштине: чим су видели то признање да је име Косова српске етимологије, одмах су интервенирали и забранили је, повукли је из продаје.

Кад би могли, ови би Албанци много што забранили, па и натоварили на своја леђа и скрили то по њиховим јазбинама, као лопов украдено.

Најлакши начин до зараде на интернету икада:

O terminima Srbi i Sloveni

Oba termina su se spominjala u toliko prilika i varijacija,da je to nemoguce ignorisati,a ogromna greska je sagledavanje njihovog znacenja kroz danasnji nacionalni kontekst.

Npr.nekadasnje ime Poljske je Sorabija.Znaci li to da su,izmedju svih ostalih,Srbi i Poljaci danas jedan te isti,indenticni narod,kao sto su bili i u dalekoj proslosti?Srodni da,ali da su isti,posle toliko vremena,toliko faktora,ratova,migracija,politickih i religijskih uticaja da moze da se kaze da su isti,da indenticno izgledaju,da govore indenticnim jezikom i poseduju indenticne kulturne obrasce kao i mentalitet - tesko.Tradicionalna obuca u Poljaka se zove - opanak i izgleda indenticno kao i Srpski opanak.Znaci li to da su Poljaci u stvari Srbi,ili da su Srbi zapravo Poljaci?Naravno da ne,nego da poticu od jednog istog naroda,iste kulture koja je kroz vekove sistematski rasparcavana kreiranjem drzavnih,nacionalnih koncepata ne zaboravljajuci pri tome i religijski faktor kao orudje podela i razdora.A ta nekadasnja kultura je obuhvatala ogromna prostranstva i njeno nasledje pripada sirokom korpusu danasnjih kocepata naroda koji su je nasledili.Varijacije opanaka se mogu videti i u mnogim,drugim kulturama na daleko sirem podrucju kao i mnogih simbola.Slicna prica je i kada su u pitanju Vendi,odnosno Sorabi iliti Luzicki Srbi,a kao jedan od njihovih potomaka,mogu teska srca da kazem da je citava prica oko njihove nesrecne i tragicne istorije uzasno romantizovano predstavljena kod nas,umesto da nam bude za nauk i upozorenje da ne dozivimo njihovu sudbinu.

Za kraj da dodam,da se terminima uzasno puno manipulisalo odvajkada,da su imena,njihova znacenja menjana,prisvajana,da im je davano skroz drugo znacenje u odnosu na originalno,tako da zapamtite - mi nismo niti Sclavi - robovi niti Servi-sluge vec:

Најлакши начин до зараде на интернету икада: