четвртак, 13. октобар 2016.
,,Наук хришћански са молитвама, псалмима и литанијама те мисли духовне језиком Српским илити Илирским."
Наслов : Catalogus impressorum librorum bibliothecae Bodleianae in Academia Oxoniensi, cura et opera Thomae Hyde,...
Из књиге "Румуни према Бугарима и Србима"
Из књиге "Румуни према Бугарима и Србима" аутора др Илије Барбулескуа,1908.година
Срби,а не Бугари,преовлађују у Цариграду
Када се у Турској о Бугарима није више ништа ни говорило, српски је живаљ доспео до тако велике важности, да је давао сам правац у спољашњој и шта више и у самој унутрашњој политици Турске Царевине.
Нарочито у XVI веку, када се савет султанских везира састојао скоро из самих Словена, ти Словени беху скоро све сами Срби, наравно потурчени. Од Бугара се помиње само велики везир Мехмед, при крају XVI века, ну велико је питање још да ли је и он био заиста бугарскога порекла.Иначе скоро сви велики везири и везири беху потурчени Срби, који су увек у души својој хранили осећаје за свој род, одакле им је и порекло. Тако је био Србин велики везир Ахмед Херцег – оглу – паша, силан и моћан у времену 1480 – 1515 године. Исто тако беху Срби и везири Мустафа – паша и Ахмед – Заде. Прва законита жена султана Сулејмана била је Српикња. Србин је био и велики везир Али- паша (1561 год), који је имао неограниченог утицаја у Царевини. Исто тако био је Србин Мехмед Соколовић зет султанов и који је радио све да се обнови Пећка Патријаршија. Гласовити Синан – паша такође је био Србин исто као и други везири од утицаја у Цариграду. Ови су шта више давали словенофилски правац у спољној политици Турске Царевине
Види се дакле да је утицај Срба у Цариграду био велики, бугарски пак никакав. То се види још и по томе што су се српским језиком служили не само јаничарским ордијама, него се њиме, а не бугарским, служили у својим пословима и сами султани.Тако је писмо султана Селима, које је он послао рускоме цару Василију Ивановићу у XV веку, било написано српским језиком.
Запажања Ђуре Даничића о Србима
За великог филолога и професора Велике Школе, Ђуру Даничића, (1825.| 1882.), Станојевић каже, да су му речничка дела од трајне и непроменљивe вредности. По Станоју Станојевићу, Даничић је био необично поуздан у одређивању материјала, да је радио беспримерном заинтересованошћу и вредноћом и да је изнео на свет веома много материјала, тако, да ће знатан део његових радова остати за сва времена. Белић, који је написао овај хвалоспев за Станојевићеву Енциклопедију, завршава га на следећи начин:
"Својим радом и својим способностима Даничић заузима
прво место међу свим испитиваоцима српског језика ".
Па ипак, упркос толиким лепим речима, о неким Даничићевим поставкама се уопште није водило рачуна - зато, што су се примале туђе. Није нам познато, нпр., да је ико у наше доба узео у обзир следећи Даничићев закључак у вези с Константином Порфирогенитом, који је изнео у свом "Рјечнику" под "Сеоба Срба", где он каже:
"Порфирогенит мијеша етнографске и политичке границе. С његовијем
приповиједањем не слажу се ни особине нашег језика, а све се то може
тумачити само на следећи начин:
- или се Срби преселише на Балкан много прије VII вијека и тад све
што каже Порфирогенит само је измишљотина...
- или се Срби преселише онога вијека са сјевера на југ, али овдје,
нашавши већ насељене Словене, с њима се помијешаше и изгубивши
свој језик, а нашавши њихов, дадоше им своје име, баш онако,
како се збило с финскијем Бугарима у Бугарској и с германскијем
Лангобардима у Ломбардији".
Од аутора Edward William Lane,1860.г о Илирима и Трачанима
Књига "The Genesis of the earth and of man or The history of creation and the antiquity and races of mankind, considered on biblical and other droungs" од аутора Edward William Lane,1860.г
Грана Илира или Трачана проширила се једном до Дњепра,Хелеспонта и Мале Азије где су их заменили Пелазги односно преци Хелена(Грка) Али карактер Пелазгијског језика је веома неистражен и о њему мало знамо.Према Херодоту,закључак који можемо извући на основу мишљења за Пелазге из његовог времена је да је језик Пелазга био "варварски језик" и Гроте,у његовој "Историји Грке" прихвата да ми немамо простора да мислимо да ли је језик Пелазга другачији од Грчког,Латинског,Феничанск ог.Језик Епираца и Македонаца припада овом језику.
Грана Илира или Трачана проширила се једном до Дњепра,Хелеспонта и Мале Азије где су их заменили Пелазги односно преци Хелена(Грка) Али карактер Пелазгијског језика је веома неистражен и о њему мало знамо.Према Херодоту,закључак који можемо извући на основу мишљења за Пелазге из његовог времена је да је језик Пелазга био "варварски језик" и Гроте,у његовој "Историји Грке" прихвата да ми немамо простора да мислимо да ли је језик Пелазга другачији од Грчког,Латинског,Феничанск
понедељак, 10. октобар 2016.
Из књиге "Краљевство Словена" аутора Мавра Орбинија - цар Владан
Прва слика је из књиге "Краљевство Словена" аутора Мавра Орбинија из 1601.године а друга из књиге "Storia civille ed ecclesiastica della Dalmazia, Croatia e Bosna" Antonio Locatelli, Venezia 1775.У краљевству Словена пише како је цар Владан(568-590) видео велики број људи чији је језик био исти као и његов.Почели су да причају међусобно и установили да ту има више народа,да су то Готи,Словени и Бугари,да су сви пагани и да су сви говорили истим језиком.П.С.Цар Владан је дозволио овим људима да се населе у доњем подунављу.У другој књизи пише како су Бугари тражили,и како би волели, да буду примљени у то краљевство(Ради се о краљевству цара Владана) и да би тако краљевство могло да прошири своје границе на северу.
Из Ватиканске библиотеке - Св.Јероним изумитељ Илирског алфабета
Ова књига из Ватиканске библиотеке такође потврђује наша досадашња писања,да је Св.Јероним изумитељ Илирског алфабета познатијег као глагољица,и да је то заправо Српски алфабет.
Књига из Ватиканске библиотеке,део где се говори о Илирском језику
-Илирски језик је Словенски
-Илирским језиком говоре,и служе се Илирским алфабетом Бохеми-Чеси,Бугари,Хрвати,Далматинци,Гепиди,Лужичани(Лужички Срби),Македонци,Молдавци,Морављани,Ободрити-Бодрићи,Охулићи,племена у Панонији,Полабљани,Полони-Пољаци,Померани,Руги,Рутени,Срби и други
-Наводи се да је Ћирило Србин
субота, 8. октобар 2016.
Мавро Орбини о држави краља Свевлада
Мавро Орбини,Краљевство Словена,1601.година,207 странаДржава краља Свевлада (535 - 549 г.) обухватала је земље од Виндола до ПелонијеВиндол је северна граница Истре а Пелонија је Пелагонија,јужни део данашње Р.Македоније.
О Србима и Хрватима из Моравске и Бохемије
"Они Срби, који су становали у брдском крају земље Боја, или данашње Бохемије и Моравске, названи су Хорвати (Хрбати), Хорбати, или Хровати, тј. Брђани, од чега је сковано име Хрвати."
Оригинални текст (нем.),страна 44:
"Diejenigen Serbier, welche den gebirgigen Theil des Bojer-Landes oder heutigen Böheims und Mährens bewohneten, wurden Horvati (Hrbati), Chorbati, oder Chrovaten, d.i. Bergbewohner genannt, woraus der Namen der Croaten geschmiedet ist."
"Diejenigen Serbier, welche den gebirgigen Theil des Bojer-Landes oder heutigen Böheims und Mährens bewohneten, wurden Horvati (Hrbati), Chorbati, oder Chrovaten, d.i. Bergbewohner genannt, woraus der Namen der Croaten geschmiedet ist."
Пријавите се на:
Постови (Atom)











