SIRMIJUMSKE ZLATNE POLUGE
Do 1887.godine bile su poznate i sačuvane samo tri zlatne i jedna srebrna poluga sa kovničkom oznakom grada Rima.Ali pomenute godine doslo je do velikog otkrića u mestu Budze kod Brasova u Rumuniji.Tom prilikom pronađeno je cak 15 zlatnih poluga sa kovničkim oznakama Sirmijuma.
Težina poluga se kretala od 327 do 524 grama,i sve su bile obeležene sa tri pecata:jedan je sadržao imena funkcionera kovnice i kontrolora čistoce zlata,drugi je bio grb grada Sirmijuma (boginja Fortuna sa oznakom SIRM),a na trecem su bila poprsja trojice careva Gracijana,Valentinijana II i Teodosija I Velikog.Poluge se danas čuvaju u trezorima muzeja u Londonu,Parizu,Becu,Budimp
Sirmijumske poluge odaju nam i kolicinu zlata koja je prošla kroz sirmijumsku kovnicu,osnovanu jos u vreme Marka Aurelija,jer je pronadjen kalup za revers njegovog denara.Izmedju 320. i 326.godine,u vreme Konstantinovog upravljanja carstvom iz Sirmijuma,u gradskoj kovnici kovan je samo zlatni novac,i to u dve oficine.
Jedna oficina je imala 56 kovnickih mesta,znaci u Sirmijumu je u tom trenutku bilo 112 kovnicara.Po računicama stručnjaka, jedan kovnicar je mogao dnevno da iskuje 1800 komada novca,to govori da je sirmijumska kovnica izbacivala 201.600 primeraka zlatnih solida.Pomnozimo to sa 6 godina rada i dobijamo fantastičnu cifru od 441.504.000 solida koji su bili teški u proseku oko 5 grama.Iz pomenute računice proizilazi da je u Sirmijumu ,za kovanje novca,utroseno vise od 2.207 tona zlata!!! I to samo za šest godina,ne računajući bronzane i srebrne nominale.I ovaj podatak ide u prilog jedinstvenosti Sirmijuma na nasim prostorima,a i podatku da je pojedinim imperatorima bilo važnije da osvoje Sirmijum i tu dobiju poverenje građana i vojske,nego da to urade u Rimu.
Težina poluga se kretala od 327 do 524 grama,i sve su bile obeležene sa tri pecata:jedan je sadržao imena funkcionera kovnice i kontrolora čistoce zlata,drugi je bio grb grada Sirmijuma (boginja Fortuna sa oznakom SIRM),a na trecem su bila poprsja trojice careva Gracijana,Valentinijana II i Teodosija I Velikog.Poluge se danas čuvaju u trezorima muzeja u Londonu,Parizu,Becu,Budimp
Sirmijumske poluge odaju nam i kolicinu zlata koja je prošla kroz sirmijumsku kovnicu,osnovanu jos u vreme Marka Aurelija,jer je pronadjen kalup za revers njegovog denara.Izmedju 320. i 326.godine,u vreme Konstantinovog upravljanja carstvom iz Sirmijuma,u gradskoj kovnici kovan je samo zlatni novac,i to u dve oficine.
Jedna oficina je imala 56 kovnickih mesta,znaci u Sirmijumu je u tom trenutku bilo 112 kovnicara.Po računicama stručnjaka, jedan kovnicar je mogao dnevno da iskuje 1800 komada novca,to govori da je sirmijumska kovnica izbacivala 201.600 primeraka zlatnih solida.Pomnozimo to sa 6 godina rada i dobijamo fantastičnu cifru od 441.504.000 solida koji su bili teški u proseku oko 5 grama.Iz pomenute računice proizilazi da je u Sirmijumu ,za kovanje novca,utroseno vise od 2.207 tona zlata!!! I to samo za šest godina,ne računajući bronzane i srebrne nominale.I ovaj podatak ide u prilog jedinstvenosti Sirmijuma na nasim prostorima,a i podatku da je pojedinim imperatorima bilo važnije da osvoje Sirmijum i tu dobiju poverenje građana i vojske,nego da to urade u Rimu.
