уторак, 29. новембар 2016.
На данашњи дан 28.новембра 1912. године у Валони
На данашњи дан 28.новембра 1912. године у Валони у кући Џемил Бега,окупили су се Шиптари из скоро свих делова Албаније а и шире,где су изгласали документ под називом "Декларација о независности" док је Исмаил Ћемали на тераси куће изашо и пред народом прогласио независност Шћиперије која је у том тренутку заузимала само територију града Валоне и нешто ширу област око њега.Овај дан се код Шиптара слави као "Дан заставе".
С обзиром на то,и с обзиром на наше досадашње знање историје можемо слободно рећи да смо итекако утврдили неке основне ствари о Шиптарима и земљи коју данас зовемо Албанијом,а које би свако требао да зна !
-Територија коју данас познајемо као Албанију,у старо време се звала Епир или Илирија.Термин Албанија је употребљен прво од страних писаца,Ромеја у 13.веку па се касније проширио код осталих.
-Шиптари на ове просторе долазе у 10.или 11.веку и нису никакви староседеоци Балкана већ дођоши и окупатори.
-Шиптари себе зову Шиптари а не Албанци,своју земљу Шћиперија а не Албанија,и ова два термина код њих нису никад била у употреби.Погрешно је именовати Шиптаре Албанцима,тај термин можемо користити искључиво и само ако именујемо скупа све становнике земље Албаније,међу којима има Срба,Македонаца,Грка,Цинцара,Влаха,Рома,Турака и Италијана.Албанац није никад била националност већ име за све становнике области,као Шумадинац,Војвођанин и слично.
-Са Шиптарима се први пут сусрећемо опширније сусрећемо када је Душан законом забранио мешање Срба и Шиптара,у то време су чували козе по брдима.
Шиптари нису учествовали у Косовском боју
-Територија Албаније је већински била насељена Илирима односно Словенима-Србима.Топонимија Албаније је већински Словенска-Српска.Грб Албаније се налази у Илирским грбовницима,као и грб породице Кастриота и Дукађина
-Скендербег је био Србин-Словен,пореклом од оца Јована и мајке Војиславе,прадеда му се звао Бранило.
-Шиптари су пореклом са Блиског истока,Евлија Челеби пише о томе,Шиптарске народне легенде говоре о томе.
-Геги и Тоски се нису разумели на матерњем језику до пре 100 година.
-Доласком Турака већина Шиптара масовно прелази на Ислам због привилегија,Шиптари су коришћени као оружје Турцима у циљу лакше контроле Балкана,Шиптари су пљачком и убиствима запосели Словенске земље.
-Призренску лигу су организовали Турци,Шиптари се никад самостално не би ујединили.
-Шиптари Тоски су масовно учествовали у рату за ослобођење Грчке,две вође револуције су били Шиптари,Колокотирнис и Одисеј,касније су били нашироко распрострањени у Грчкој морнарици,неки Грчки председници су били Шиптари.
-До пре сто година на Атици је живело 200.000 Шиптара,Атина је већински била насељена Шиптарима,док је у Епиру становништво било мешовито.
-Албанија и Косово су вештачке државе,створене захваљујући великим силама.
-Теза да су Шиптари Илири је чисто политичка и измишљена од стране Аустроугарских тзв историчара
-Срби су наобесправљенија мањина у Албанији
-Грци у јужној Албанији су асимиловани Шиптари и Власи а не Грци
Srbo-hrvatskih dodvoravanje i uvlačenje u dupe Mađarima i izdaja
U tijeku srbo-hrvatskih dodvoravanja i uvlačenja u dupe Mađarima i prodaje domaćih banaka, uvid u to da se još nalazimo pod ugarskom krunom sv. kralja Stjepana I. - pogled na zgradu mađarskog parlamenta, grbovi Dalmacije, Slavonije, Srbije i Rame(Bosne), Ugarske i Transilvanije, grb Kumanije, Galicije, Lodomerije i Bugarske, te grb Hrvatske. Niti jedna od ovih „naših“ tobože samostalnih i neživotvornih kvazidržavica se nije pobunila zbog naših grbova na zgradi mađarskog parlamenta, što pokazuje slugansku politiku naše vlasti i otvorenu osvajačku politiku Mađara prema našim zemljama, koja još i dalje traje, nisu se pobunili u prošlosti niti država SHS i kraljevina Jugoslavija, ni SFRJ - južnoslavenske tvorevine u svojoj suštini protuilirske/protujugoslavenske i nesvijesne za bilo šta bi održalo ovaj narod u čvršćoj zajednici i jedinstvu, ali šta kažu; kakav narod takva i vlast, dok se ovaj narod ne oslobodi svog mračnjaštva i duhovnog zastranjenja, neće imati prilike za neku životvorniju i u budućnosti izgledniju,zdraviju, pošetniju i trajniju zajednicu i vlast. Dotada bit ćemo sluge i kmetovi Ugara i Germana, koje će šiptarija pojesti svojim nezaustavljivim demografskim rastom. Ne bi voljeli prikazivati sve crno, ali moramo priznati da crno nam se piše. Zato ovo prilikom ova stranica Iliri su južni Slaveni / Illyrians are South Slavs prva protestira zbog grbova naših zemalja na zgradi mađarskog parlamenta, zahtjevamo da se naši grbovi skinu, i Mađarima jebemo mater zbog toga!
понедељак, 7. новембар 2016.
Према Херодоту,Сармати,Скити,Трибали и Гети су Трачани
Књига "Dacia: Land of Transylvania, Cornerstone of Ancient Eastern Europe",аутор Ion Grumeza
-Према Херодоту,Сармати,Скити,Три бали и Гети,у суштини сви народи који живе северно од Грчке,укључујући и Дачане,су Трачани
-Страбон пише да Грци претпостављају да су Гети били Трачани и да Гети,који живе са друге стране Дунава,као и Мези,су такође Трачани и идентични су са људима који се називају Мезима.
-Страбон пише да је језик Дачана исти као језик Гета а ово је потврђено и од римског историчара Диона Касијуса-народ Мезије,који је блиско повезан са Гетима и Дачанима,такође говори исти језик као Дачани.
-Према Херодоту,Сармати,Скити,Три
-Страбон пише да Грци претпостављају да су Гети били Трачани и да Гети,који живе са друге стране Дунава,као и Мези,су такође Трачани и идентични су са људима који се називају Мезима.
-Страбон пише да је језик Дачана исти као језик Гета а ово је потврђено и од римског историчара Диона Касијуса-народ Мезије,који је блиско повезан са Гетима и Дачанима,такође говори исти језик као Дачани.
Румуни су грана људи индо-европске породице народа Трачана
Књига "A History of the Balkan Peoples" аутор Rene Ristelhueber
Румуни су грана људи индо-европске породице народа Трачана који су се населили од Карпата до Јадранског мора и јужно до грчког архипелага(Егејско море).На западу си били Илири,а на истоку њихови ривали,Дачани,такође називани Гетима у антици,стога Дако-Гети су један народ,преци данашњих Румуна.
Румуни су грана људи индо-европске породице народа Трачана који су се населили од Карпата до Јадранског мора и јужно до грчког архипелага(Егејско море).На западу си били Илири,а на истоку њихови ривали,Дачани,такође називани Гетима у антици,стога Дако-Гети су један народ,преци данашњих Румуна.
Hајвећи и најважнији од свих су Готи,Вандали,Визиготи и Гепиди
Књига "Franks and Saracens: Reality and Fantasy in the Crusades",аутор Avner Falk,стр 25
-Постојало је више Готских народа у старим временима,као и данас,највећи и најважнији од свих су Готи,Вандали,Визиготи и Гепиди.У старим временима они су именовани као Суромати(одн Сармати)а ту су такође и они који су називали ове народе Гетима
-Гети су називани прецима Гота од Јорданеса,римског историчара из 7.века.
-Постојало је више Готских народа у старим временима,као и данас,највећи и најважнији од свих су Готи,Вандали,Визиготи и Гепиди.У старим временима они су именовани као Суромати(одн Сармати)а ту су такође и они који су називали ове народе Гетима
-Гети су називани прецима Гота од Јорданеса,римског историчара из 7.века.
недеља, 6. новембар 2016.
Za šćipetare iliti albance koji su zamislili da su Iliri ...
Za šćipetare iliti albance koji su zamislili da su Iliri, i sve one naše pametnjakoviće koji su zamislili da su neki Iliri koji nisu Slaveni... i za sve nas da utvrdimo gradivo:
Dictionarium latino-epiroticum, 1635 napisao Frang Bardhi, albanski književnik (1606.-1643.), dakle nema ilirskog imena nego epirskog i to je sve, više nema, a kod nas imamo:
- Institutionum linguae illyricae libri duo 1604. Objavio Bartol Kašić (1575.-1650.)
- De institutione grammatica pro illyricis accommodata, Loreto, 1637. Jacobus Micalia (Jakov Mikalja, 1601.-1654.)
- Thesaurus linguae illyricae sive dictionarium illyricum, in quo verba illyrica italice et latine redduntur. Blago jezika slovinskoga illi slovnik u komu izgovarajuse rječi slovinske Latinski i Diacki', Loreto-Ancona, 1651. Jacobus Micalia
- Vocabolario di tre nobilissimi linguaggi, italiano, illirico e latino, Zadar, 1699.-1704. Ivan Tanzlinger Zanotti (1651.-1732.)
- Grammatica latino-illyrica, 1713. fra Lovre Šitović (1682.-1729.)
- Lexicon latinum interpretatione illyrica, germanica et hungarica locuples Zagreb, 1742. Andrija Jambrešić (1706.–1758.)
- Prima grammaticae institutio pro tyronibus Illyricis accomodata, Venecija, 1745. Fra Toma Babić (oko 1680.-1750)
- Dizionario italiano, latino, illirico (s gramatikom Istruzioni grammaticali della lingua Illirica) Venecija, 1728. i drugo izdanje 1758. (priredio Petar Bačić), Dubrovnik, Ardelio Della Bella (1655.-1737.)
- Gazophylacium, seu Latino-Illyricorum onomatum aerarium, Zagreb 1740, Pavlin Ivan Belostenec (1594.–1674.)
- Svaschta po mallo illiti kratko sloxenye immenah, i ricsih u illyrski, i nyemacski jezik. Magdeburg, 1761, Tropava, 1766. Blaž Tadijanić
- De illyricae linguae vetustate et amplitudine 1754. Sebastiano Slade Dolci (1699.-1777.)
- Grammatica Illyricae juventuti Latino-Italoque sermone instruendae accomodata. Slovkigna slavnoj slovinskoj mladosti diackim illirickim i talianskim izgovorom napravglena. Venecija 1793. Josip Jurin (....-1801.)
- Lexicon latino-italico-illyricum, Budim 1801. Joakim Stulli (1730.-1817.)
- Grammatica illirica, u: Ricsoslovnik illiricskoga, italianskoga i nimacskoga jezika s' jednom pridpostavlienomm grammatikom illi pismenstvom: sve ovo sabrano i sloxeno od Jose Voltiggi Istranina, Beč, 1803. Josip Voltić (1750.-1825.)
- Grammatica della lingua Illirica … Dubrovnik, 1808, 1828, 1838, 1850. Franjo Marija Appendini (1768.-1837.)
- Nova ricsoslovica illiricska vojnicskoj mladosti krajicsnoj poklonjena, Trst, 1812. Šime Starčević (1784.-1859.)
- Grammatik der illyrischen Sprache, wie solche in Bosnien, Dalmatien, Slavonien, Serbien, Ragusa & c. dann von den Illyriern in Banat und Ungarn gesprochen wird. Budim, 1833. Ignjat Alojzije Brlić (1795.-1855.)
- Ilirsko-němačko-taliansk i mali rěčnik. 1849. Josip Dobrinič (1812.-1861.)
- Osnova slovnice slavjanske narěčja ilirskoga 1836. Vjekoslav Babukić (1812.-1875.)
- Principi elemetari della grammatica illirica. Dubrovnik, 1837. Ardelio Della Bella (1655.-1737.)
- Temelji ilirskoga i latinskoga jezika za početnike. Zagreb, 1839, 1842 Antun Mažuranić (1805.-1888.)
- Kleines ilirisch-deutsches Wörterbuch für die Jugend der Militär-Grenzschulen / bearbeitet von Ladislaus Škroboth, Zagreb, Ladislav Škrobot (1782.-1870.)
- Ilirsko-Nemacski i Nemacsko-Ilirski Rukoslovnik... Beč, 1839.-1840.) Adolph Friedrich Richter, Adolph Joseph Ballmann, Rudolph A. Froehlich
- Elementi della grammatica illirica Zadar, 1846. Giovanni Agosto Casnacich (Ivan August Kaznačić, 1817.-1883.)
- Grundzüge der illirischen Sprachlehre von Professor Věkoslav Babukić; Fondamenti della grammatica illirica di professore Věkoslavo Babukić tradotti da V. V-ž-ć /=Vladislav Vežić/, u: Ilirsko-němačko-talianski mali rěčnik od Josipa Drobnića, sa osnovom gramatike ilirske (protumačenom němački i talianski) od Věkoslava Babukića. Troškom Matice ilirske. Beč. Tiskom jermenskoga manastira. 1846-1849. Vjakoslav Babukić
- Ilirsko-nemački-talijanski mali rečnik sa osnovom gramatike ilirske, Beč, 1846.-1849. Josip Drobnić (1812.-1861.)
- Teoretische-praktische Taschen-Grammatik der illirischen Sprache. Beč, 1850. Rudolf Fröhlich Veselić (1819.-1862.)
- Grammatica della lingua illirica ad uso degli amatori nazionali e stranieri che bramano d'impararla. Zadar, 1850. Andrija Stazić
- Pravopis jezika ilirskoga, Zagreb, 1850. Josip Partaš (1820.-1865.)
- Principi di grammatica illirica, u: Vocaboli di prima necessita… Zadar, 1850, 21855, 1879. Girolamo Suttina (Jerolim Šutina)
- Rječnik ilirskog i nemačkog jezika, Beč, 1853.-1854. Rudolf Fröhlich (Veselić)
- Ilirska slovnica 1854. Vjekoslav Babukić (1812.-1875.)
- Grammatik der illyrischen Sprache wie solche im Munde und Schrift der Serben und Kroaten. Beč, 1854. Andrija Torkvat Brlić (1826.-1868.)
- Ilirska slovnica za početne učionice. Trst, 1854. Fran Volarić (1851.-1908.)
- Grammatica della lingua illirica. Zadar, 1855 Ivan Danilo (1820.-1895.)
- Grammatica illirica pratica secondo il metodo di Ahn e di Ollendorff. Split, 1855, Trst, 1861 Andrija Stazić (1801.-1892.)
- Skladnja ilirskoga jezika za niže gimnazije. Beč, 1859, 1862. Pretisak prvoga izdanja: Zagreb. Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje 2005. Adolf Veber Tkalćević (1825.-1889.)
- Dizionario italiano-illirico, Trst, 1863. Ivan Jurašić
- Grammatica della lingua serbo-croata (illirica) Beč, 1867 Pero Budmani (1835.-1914.)
- Grammatica della lingua slava (illirica). Zadar, 1873, 1878 Dragutin Parčić (1832.-1902.)
- Gyakorlati Ilir nyelvtan (Slovnica ilirskoga jezika), Baja 1874. Ivan Mihalović (1820.-1877.)
Iliri su Sloveni i točka! Odjebite sa neslovenskim i albanskim Ilirima!
Dictionarium latino-epiroticum, 1635 napisao Frang Bardhi, albanski književnik (1606.-1643.), dakle nema ilirskog imena nego epirskog i to je sve, više nema, a kod nas imamo:
- Institutionum linguae illyricae libri duo 1604. Objavio Bartol Kašić (1575.-1650.)
- De institutione grammatica pro illyricis accommodata, Loreto, 1637. Jacobus Micalia (Jakov Mikalja, 1601.-1654.)
- Thesaurus linguae illyricae sive dictionarium illyricum, in quo verba illyrica italice et latine redduntur. Blago jezika slovinskoga illi slovnik u komu izgovarajuse rječi slovinske Latinski i Diacki', Loreto-Ancona, 1651. Jacobus Micalia
- Vocabolario di tre nobilissimi linguaggi, italiano, illirico e latino, Zadar, 1699.-1704. Ivan Tanzlinger Zanotti (1651.-1732.)
- Grammatica latino-illyrica, 1713. fra Lovre Šitović (1682.-1729.)
- Lexicon latinum interpretatione illyrica, germanica et hungarica locuples Zagreb, 1742. Andrija Jambrešić (1706.–1758.)
- Prima grammaticae institutio pro tyronibus Illyricis accomodata, Venecija, 1745. Fra Toma Babić (oko 1680.-1750)
- Dizionario italiano, latino, illirico (s gramatikom Istruzioni grammaticali della lingua Illirica) Venecija, 1728. i drugo izdanje 1758. (priredio Petar Bačić), Dubrovnik, Ardelio Della Bella (1655.-1737.)
- Gazophylacium, seu Latino-Illyricorum onomatum aerarium, Zagreb 1740, Pavlin Ivan Belostenec (1594.–1674.)
- Svaschta po mallo illiti kratko sloxenye immenah, i ricsih u illyrski, i nyemacski jezik. Magdeburg, 1761, Tropava, 1766. Blaž Tadijanić
- De illyricae linguae vetustate et amplitudine 1754. Sebastiano Slade Dolci (1699.-1777.)
- Grammatica Illyricae juventuti Latino-Italoque sermone instruendae accomodata. Slovkigna slavnoj slovinskoj mladosti diackim illirickim i talianskim izgovorom napravglena. Venecija 1793. Josip Jurin (....-1801.)
- Lexicon latino-italico-illyricum, Budim 1801. Joakim Stulli (1730.-1817.)
- Grammatica illirica, u: Ricsoslovnik illiricskoga, italianskoga i nimacskoga jezika s' jednom pridpostavlienomm grammatikom illi pismenstvom: sve ovo sabrano i sloxeno od Jose Voltiggi Istranina, Beč, 1803. Josip Voltić (1750.-1825.)
- Grammatica della lingua Illirica … Dubrovnik, 1808, 1828, 1838, 1850. Franjo Marija Appendini (1768.-1837.)
- Nova ricsoslovica illiricska vojnicskoj mladosti krajicsnoj poklonjena, Trst, 1812. Šime Starčević (1784.-1859.)
- Grammatik der illyrischen Sprache, wie solche in Bosnien, Dalmatien, Slavonien, Serbien, Ragusa & c. dann von den Illyriern in Banat und Ungarn gesprochen wird. Budim, 1833. Ignjat Alojzije Brlić (1795.-1855.)
- Ilirsko-němačko-taliansk
- Osnova slovnice slavjanske narěčja ilirskoga 1836. Vjekoslav Babukić (1812.-1875.)
- Principi elemetari della grammatica illirica. Dubrovnik, 1837. Ardelio Della Bella (1655.-1737.)
- Temelji ilirskoga i latinskoga jezika za početnike. Zagreb, 1839, 1842 Antun Mažuranić (1805.-1888.)
- Kleines ilirisch-deutsches Wörterbuch für die Jugend der Militär-Grenzschulen / bearbeitet von Ladislaus Škroboth, Zagreb, Ladislav Škrobot (1782.-1870.)
- Ilirsko-Nemacski i Nemacsko-Ilirski Rukoslovnik... Beč, 1839.-1840.) Adolph Friedrich Richter, Adolph Joseph Ballmann, Rudolph A. Froehlich
- Elementi della grammatica illirica Zadar, 1846. Giovanni Agosto Casnacich (Ivan August Kaznačić, 1817.-1883.)
- Grundzüge der illirischen Sprachlehre von Professor Věkoslav Babukić; Fondamenti della grammatica illirica di professore Věkoslavo Babukić tradotti da V. V-ž-ć /=Vladislav Vežić/, u: Ilirsko-němačko-talianski mali rěčnik od Josipa Drobnića, sa osnovom gramatike ilirske (protumačenom němački i talianski) od Věkoslava Babukića. Troškom Matice ilirske. Beč. Tiskom jermenskoga manastira. 1846-1849. Vjakoslav Babukić
- Ilirsko-nemački-talijanski
- Teoretische-praktische Taschen-Grammatik der illirischen Sprache. Beč, 1850. Rudolf Fröhlich Veselić (1819.-1862.)
- Grammatica della lingua illirica ad uso degli amatori nazionali e stranieri che bramano d'impararla. Zadar, 1850. Andrija Stazić
- Pravopis jezika ilirskoga, Zagreb, 1850. Josip Partaš (1820.-1865.)
- Principi di grammatica illirica, u: Vocaboli di prima necessita… Zadar, 1850, 21855, 1879. Girolamo Suttina (Jerolim Šutina)
- Rječnik ilirskog i nemačkog jezika, Beč, 1853.-1854. Rudolf Fröhlich (Veselić)
- Ilirska slovnica 1854. Vjekoslav Babukić (1812.-1875.)
- Grammatik der illyrischen Sprache wie solche im Munde und Schrift der Serben und Kroaten. Beč, 1854. Andrija Torkvat Brlić (1826.-1868.)
- Ilirska slovnica za početne učionice. Trst, 1854. Fran Volarić (1851.-1908.)
- Grammatica della lingua illirica. Zadar, 1855 Ivan Danilo (1820.-1895.)
- Grammatica illirica pratica secondo il metodo di Ahn e di Ollendorff. Split, 1855, Trst, 1861 Andrija Stazić (1801.-1892.)
- Skladnja ilirskoga jezika za niže gimnazije. Beč, 1859, 1862. Pretisak prvoga izdanja: Zagreb. Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje 2005. Adolf Veber Tkalćević (1825.-1889.)
- Dizionario italiano-illirico, Trst, 1863. Ivan Jurašić
- Grammatica della lingua serbo-croata (illirica) Beč, 1867 Pero Budmani (1835.-1914.)
- Grammatica della lingua slava (illirica). Zadar, 1873, 1878 Dragutin Parčić (1832.-1902.)
- Gyakorlati Ilir nyelvtan (Slovnica ilirskoga jezika), Baja 1874. Ivan Mihalović (1820.-1877.)
Iliri su Sloveni i točka! Odjebite sa neslovenskim i albanskim Ilirima!
Rimski spomenici vs stećci
Rimski spomenici u usporedbi sa stećcima izgledaju kao mladići!! Da nisu oštećivani godinama još bi bolje i puno mlađe izgledali od stećaka.... Koliko su nas te podvale o srednjovjekovom podrijetlu stećaka (ali i podvale o doseljenju Slavena i neslavenstvu Ilira) unazadile i zakinule, koliko nam je oduzeto prostora za istraživanje i razmatranje drevne kuture na našim prostorima, pogledajte samo knjige i radove stranih istraživača drevnih megalitskih kultura, svi pišu o druidskim spomenicima i megalitima, feničanskim megalitima i ostalim megalitskim građevinama po svijetu, a nitko ne spominje na tisuće megalitskih stećka u nas (pa ni megalitske zidine), jer su stećci proglašeni srednjovjekovnim, pa kao takve nikoga i ne zanimaju neki spomenici srednjeg vijeka, ali i niti ne znaju da ovdje postoji megalitska kultura... a dok je ovako bolje da i ne znaju, jer bi oni širili laži po svijetu da su stećci srednjovjekovni. Samim time što su ih austrijanci i dio naše domaće plaćeničke struke krajem 19. vijeka proglasili srednjovjekovnim, mi ništa ne znamo i ništa ne pitamo, a zamislite koliko bi bilo prostora za pitanja, istraživanja i razmišljanja da su stećci ostali prapovijesni spomenici kako ih je smatrala službena arheologija Dalmacije i Hrvatske do kraja 19. vijeka (kada su i oni pokleknuli političkom odlukom da stećci moraju biti srednji vijek)? Itekako puno, sigurno bi bili bogatiji znanjem i spoznajama o drevnim kulturama naših predaka iz vremena bakrenog i brončanog doba.... ali ovako, bavimo se mrakom, neznanjima i vjerskim kvazinacionalizmima.... Zato odjebite sa srednjovjekovnim stećcima!
Zadar, ostaci antičkog grada Jadera
Nekropola Pezići, Imotska krajina
Nekropola Ravanjska vrata, Kupreško polje
Николо Томасео - Niccolo Tommaseo
Николо Томасео из Шибеника,Италијански је и Илирски језикословац,новинар,есеји ста,један од најбољих Италијанских лингвиста и новелиста 19.века
Сматрао је да припада далматинском народу "илирског и југословенског рода" и славио је Словене где год је стиго
Мало је његових дела где није споменуо Илире,Далмацију и Словене.1841-1842 објављује четири свеске изворних народних песама Тоскане и Корзике и наше Илирске песме (далматинске и српске како их назива)преведене на Италијански.
У предговору каже "Ја љубим прости пук,Не мрзим академике,но далеко им лепа кућа од мене!".Такође је тврдио да су Далматинци учили Италијане латинском и да је Далмација дала више латинаша него Италија.Заговара сједињење Далмације са Босном а касније са Србијом и заједно са образованим Далматинцима зазирао је од сједињења с Хрватском јер каже "Хрвати су изнемчени,а словенској ћуди не прија немачки дух" па даље каже "Далмација не треба савеза са Хрватском,али још мање са Италијом.Већина би Италијана држала Далматинце за нижу пасмину,иако Далмација обилује свјетлијим умовима,јачим пјесништвом и већим бројем просвјетних успомена него Пиемонат".Такође је сматрао Словене потомцима старих Илира а најпознатије личности Александра великог и Аристотела,Словенима...
Сматрао је да припада далматинском народу "илирског и југословенског рода" и славио је Словене где год је стиго
Мало је његових дела где није споменуо Илире,Далмацију и Словене.1841-1842 објављује четири свеске изворних народних песама Тоскане и Корзике и наше Илирске песме (далматинске и српске како их назива)преведене на Италијански.
У предговору каже "Ја љубим прости пук,Не мрзим академике,но далеко им лепа кућа од мене!".Такође је тврдио да су Далматинци учили Италијане латинском и да је Далмација дала више латинаша него Италија.Заговара сједињење Далмације са Босном а касније са Србијом и заједно са образованим Далматинцима зазирао је од сједињења с Хрватском јер каже "Хрвати су изнемчени,а словенској ћуди не прија немачки дух" па даље каже "Далмација не треба савеза са Хрватском,али још мање са Италијом.Већина би Италијана држала Далматинце за нижу пасмину,иако Далмација обилује свјетлијим умовима,јачим пјесништвом и већим бројем просвјетних успомена него Пиемонат".Такође је сматрао Словене потомцима старих Илира а најпознатије личности Александра великог и Аристотела,Словенима...
Срби су у Подунављу од неолита (проф. др Марио Алинеи)
Срби су у Подунављу од неолита (проф. др Марио Алинеи)
Марио Алинеи, професор емеритус Универзитета у Утрехту (1926, Турин), у својој дугогодишњој каријери објавио је преко 50 значајних радова на тему еволутивне лингвистике. Као дугогодишњи сарадник Српске академије наука био је и лични пријатељ академика Павла Ивића.
Како сам Алинеи каже „крајем деведесетих година три археолога и три лингвисте, потпуно независно један од другог, поставили су нове теорије порекла индоевропских народа и језика које утврђују аутохтоност и непрекинут континуитет од палеолита“.
Како сам Алинеи каже „крајем деведесетих година три археолога и три лингвисте, потпуно независно један од другог, поставили су нове теорије порекла индоевропских народа и језика које утврђују аутохтоност и непрекинут континуитет од палеолита“.
На основу компаративних анализа археологије, генетике и језика, Алинеи је дошао до закључка да су неолитске технолошке иновације у Подунављу омогућиле нагли демографски раст становништва, а тако и развој језика и културе.
Те иновације Алинеи сматра за најважнији мотивациони погон ширег развоја језика и поставља своју чувену тезу да се аналогно развоју палеолита, мезолита и неолита може поставити модел хронолошког датовања језика.
Те иновације Алинеи сматра за најважнији мотивациони погон ширег развоја језика и поставља своју чувену тезу да се аналогно развоју палеолита, мезолита и неолита може поставити модел хронолошког датовања језика.
Он наглашава да се, за разлику од западне Европе, где неолит почиње у другом миленијуму п. н. е., једино на Балкану може пратити континуитет старе европске цивилизације преко делова већ од 8. миленијума п. н. е. Такође наводи да су археологија и савремена генетика потврдиле да је Балкан једини европски регион где су најстарија археологија и генетика неспорно доказане.
На основу ових сазнања Алинеи поставља тезу о аутохтоности европске цивилизације у Подунављу, као и о њеном непрекинутом континуитету до данас. Он оштро негира идеју о доласку јужних Словена у 7. веку н. е. и тврди да за то апсолутно не постоје ни археолошки ни историјски докази.Тезом да се Јужни Словени налазе у Подунављу још од палеолита, Алинеи је уздрмао званичну теорију.
Описујући словенски ареал данас, он тврди да Словени још увек географски и етничко-језички заузимају половину западне Европе.
Описујући словенски ареал данас, он тврди да Словени још увек географски и етничко-језички заузимају половину западне Европе.
По његовом и мишљењима других лингвиста, где наводи и Јернеја Копитара, Словени су заузимали огроман простор – од Балтика, преко северне Италије све до Мале Азије, а народе као што су Венети, Трибали, Трачани, Пеласти, Фриги, Илири,Лики и Лиди сматра прасловенским корпусом.
То је један од разлога зашто Алинеи мисли да је „потребно рашчистити једну од најапсурднијих последица традиционалне историјске хронологије, ону која тврди да су Словени касно стигли на историјску сцену Европе и у исто време успели, сасвим необјашњиво, да заузму огромне просторе на којима и данас живе”. Једини логичан закључак може да буде да су управо Јужни Словени били оригинални покретачи нове земљорадничке револуције, заната, уметности, религије, језика и првих урбаних култура Европе у Подунављу.
Алинеи сматра да је јужнословенска група најстарија, тј. да „не постоји никакав северни словенски језик већ су се западни и источни словенски језици независно развили из јужнословенских. Примогеност јужнословенских језика налази у доказима да они лингвистички обухватају и источне и западне, те тако представљају заједнички именитељ свих словенских језика“.
Насупрот ранијим теоријама о примогености германских народа, Алинеи децидирано каже да су они у ствари прихватили тековине неолитске културе Балкана, па тако и део језичке културе Јужних Словена, што је тврдио и амерички лингвиста Морис Свадеш, рекавши да се грана германских језика издвојила из словенских језика.
Да би илустровао своју тезу о раном палеолитском настанку језика, као и доказао могућност датовања језика синхроно са археологијом, Алинеи је сачинио три листе словенских речи из периода палеолита, мезолита и неолита које практично представљају најстарији супстрат европских језика.
За нас најважнији и најинтересантнији део његовог рада јесте чињеница да је неолитске културе Подунавља описао као „првобитну језичку орбиту Европе“.
недеља, 30. октобар 2016.
Богиња Мајка,Велика Мајка -Земља тј Матер
Богиња Мајка,Велика Мајка -Земља тј Матер
Богиња Мајка је богиња која представља природу,материнство,плодно ст,стваралаштво,њено отелотворење је Земља.Било је једно од главних божанстава Винчанаца,касније и многих других,Македонаца,Пелазга, Трачана,Илира,има је у старом Риму,Индији,блиском истоку итд али је за нас битан само њен назив у античком свету Балкана и ширег подручја који је несумњиво Српски одн Словенски,погледајмо.
Земља је отелотворење Богиње Мајке па је с тим логично да је један од назива био "Земља".
-Према mythology dictionary- http:// www.mythologydictionary.com /
Земља је назив за Богињу Мајку код Руса и Фригијаца,само што је код Фригијаца у протословенском облику "Земело","Семеле" одн "Земела" што највише одговара речи "Земља" код Срба или "Земла" код Македонаца.
http:// www.mythologydictionary.com / russian-mythology.html#zeml ya
-Према Трачкој религији,Богиња Мајка је наведена као Ζεμελα-Земела а у религији Фрижана наведена је као Ζεμελο-Земело.
У Грчкој религији она је модификована и она је смртна мајка бога Диониса који је по Херодоту био пореклом Трачанин.
-Herodotus, History, 2:49, 52, 143-146
-Strabo, Fragments, 38.
-Bernard Cook,: Zeus: A Study in Ancient Religion.
Ако даље узмемо у обзир писања Херодота да су антички Македонци били пореклом Трачани,а да се Илири од Трачана разликују једино по дијалекту језика онда можемо закључити да су сви имали слично име за Богињу Мајку,и да је ова реч и њен корен Словенског порекла.
Богиња Мајка била је врховна богиња,и сходно томе,друго наше име за њу било је "Матер" односно,просто "Мајка".
-У Грчкој и Фригији она је била богиња животиња,Грчка варијанта Богиње Мајке је Кибела,а Грци су је звали "Матер" што значи "Мајка".Грчка реч али мало сутра.То је због тога што су Грчке колоније на западу Мале Азије усвојиле овај култ из Фригије,као и име за њу без сумње.Култ Богиње Мајке код Грка настао је под утицајем и мешањем Фигијске и Минојско-Микенсе религије и култова ове богиње.
-Римљани знају Кибелу као "Магна Матер" или "Велику Мајку".Римски сенат је усвојио предлог да се култ Велике Мајке установи у Риму,тј "увезе" из Фригије као Фригијско божанство,јер су сматрали да се само на тај начин и вером у њу Картагина може победити.
Cликe народних ношњи новопроглашених Илира-Пелазга
Уживајте у старијим сликама народних ношњи новопроглашених Илира-Пелазга из колекције слика познатог светског албанолога Роберта Елзија из Канаде Разноврсност и лепота народних ношњи,црте лица људи који су описменили Грке и ратовали против Рима,староседеоци и господа,цивилизација.
Неосвојива Илирска тврђава
Покушај голишавих Илира,иначе врсних морепловаца у антици,да прећу реку помоћу ове неке надуване мешине или шта је већ.
"Илири" из пећине
субота, 22. октобар 2016.
Књига "Illyrici Sacri,tomus primus,ecclesia salonitana",аутора Данијела Фарлатија,Венеција,1751.година.
-Дарданци као и Мижани(Становници Мезије),пореклом су Илири
-Тракија и Дакија су Илирске провинције
-Пелазги су владали Јадранским морем
-Пелазги у Италији су Етрурци,или Туски,Тирсени.
-Пелазги су постојали у Италији пре Тројанског рата,Либурни су господарили Јадранским морем.
-Пелазги или Либурни су владали Јадранским морем.
-Тракија и Дакија су Илирске провинције
-Пелазги су владали Јадранским морем
-Пелазги у Италији су Етрурци,или Туски,Тирсени.
-Пелазги су постојали у Италији пре Тројанског рата,Либурни су господарили Јадранским морем.
-Пелазги или Либурни су владали Јадранским морем.
Књига "Lectures of the geography of ancient Greece: with some notice of the history of the individual states,volume 614",аутора Gessner Harrison,1834.година.
-Термин "Хелас",што је преведено као "Грчка",од латинског "Грециа",део је Европског континента који се простире јужно од Македоније и Илирије а са сваке друге стране се граничи са морем.Велики део њеног становништва су "варвари",они нису Грци.
-Македонија лежи северно од Грчке.
-Епир,Македонија,Тракија и Илирија,не говоре Грчки,али имају грчке колоније,преко којих су по некад присно сарађивали са Грчком и због тога заслужују своје место у грчкој географији.
Књига са универзитета Оксфорд,"Индо-Европска поезија и мит",од аутора М.Л.Веста
Дру-(в)ид односно Дрвид,Дрвовид,Друид,би требало да значи "Видовити храст" или на Словенским језицима једноставно чаробњак,видовњак култа дрвета,природе.Забележено је да је високо дрво храста служило Келтима као лик Јупитера.Друиди су били свештеничка класа код Келта,поред тога били су учитељи,судије и лекари,обитавали су и у шумама(храстовим),своје обреде су такође изводили испод храста,познато је да је храст за Словене свето дрво,а Илирско Зевсово светилиште у Додони,налазило се испод великог дрвета храста.
Књига "East and West,a diplomatic history of annexation of the Ionian islands to the kingdom of Greece",аутор је Грк Stefanos Xenos,књига издата у Лондону 1865.
-Господин Лајард(Енглески путописац,археолог,историч ар,дипломата):
"Бугари и Босанци,и становништво Румелије(Османске провинције) су Словени и они мрзе Грке"
-На првом месту,Румелија није ништа друго до античка Македонија и Тракија,полуострво Халкидики и Пропонтис.
-Па се сад овај Грк аутор књиге буни и није му јасно зашто г.Лајард представља становнике Румелије као Словене(што и јесу) а не као Грке.
-Г.Лајард каже да Румелци мрзе Грке али да су Румелци први који узму оружје у руке када год Грци покушају да оборе Турску власт,и када је Грчка прогласила независност,на хиљаде Румелаца са својим породицама се преселило у Грчку.Тероторија која сада чини краљевину Грчку,пре него што је прогласила независност,имала је не више од 500.000 становника,трећина су били муслимани који су се иселили након проглашења независности.1836.године,с лободна Грчка имала је 900.000 становника.То је због навале Грка из провинција које г.Лајард назива Словенским
Овде се заправо ради о грчком фалсификовању историје још од најранијих дана.Овај Грк присваја становништво Румелије које је свуда записано као већински Словенско,проглашавајући их за грке само на основу личних убеђења,кривотворећи јасан запис угледног Енглеског путописца,дипломате и историчара Лајарда.Иза овог кривотворења стоји свакако пропаганда,грчка митоманија и презир према свему Словенском.Становници Румелије јесу мрзели грке али је њима и грцима заједнички интерес био пре свега да се отерају Турци што пре,зар то није био заједнички интерес многима на Балкану ? То што се становништво селило за нову слободну територију на Балкану-Грчку,није никакав доказ да су ти људи Грци.Логично је да су сви ти људи желели да буду слободни и живе слободно и да је то највећи покретач сеоба у то време,исти је био случај са становништвом из још увек неослобођених области које се селило када су независност стекле Србија и Бугарска.
"Бугари и Босанци,и становништво Румелије(Османске провинције) су Словени и они мрзе Грке"
-На првом месту,Румелија није ништа друго до античка Македонија и Тракија,полуострво Халкидики и Пропонтис.
-Па се сад овај Грк аутор књиге буни и није му јасно зашто г.Лајард представља становнике Румелије као Словене(што и јесу) а не као Грке.
-Г.Лајард каже да Румелци мрзе Грке али да су Румелци први који узму оружје у руке када год Грци покушају да оборе Турску власт,и када је Грчка прогласила независност,на хиљаде Румелаца са својим породицама се преселило у Грчку.Тероторија која сада чини краљевину Грчку,пре него што је прогласила независност,имала је не више од 500.000 становника,трећина су били муслимани који су се иселили након проглашења независности.1836.године,с
Овде се заправо ради о грчком фалсификовању историје још од најранијих дана.Овај Грк присваја становништво Румелије које је свуда записано као већински Словенско,проглашавајући их за грке само на основу личних убеђења,кривотворећи јасан запис угледног Енглеског путописца,дипломате и историчара Лајарда.Иза овог кривотворења стоји свакако пропаганда,грчка митоманија и презир према свему Словенском.Становници Румелије јесу мрзели грке али је њима и грцима заједнички интерес био пре свега да се отерају Турци што пре,зар то није био заједнички интерес многима на Балкану ? То што се становништво селило за нову слободну територију на Балкану-Грчку,није никакав доказ да су ти људи Грци.Логично је да су сви ти људи желели да буду слободни и живе слободно и да је то највећи покретач сеоба у то време,исти је био случај са становништвом из још увек неослобођених области које се селило када су независност стекле Србија и Бугарска.
Најлакши начин до зараде на интернету икада:
четвртак, 13. октобар 2016.
,,Наук хришћански са молитвама, псалмима и литанијама те мисли духовне језиком Српским илити Илирским."
Наслов : Catalogus impressorum librorum bibliothecae Bodleianae in Academia Oxoniensi, cura et opera Thomae Hyde,...
Аутори : Thomas Hyde, La Chaize, Bibliothèque du Palais des Arts
Издавач : e Theatro Sheldoniano, 1674
Оригинал из : Народна библиотека у Лиону (Bibliothèque jésuite des Fontaines)
Из књиге "Румуни према Бугарима и Србима"
Из књиге "Румуни према Бугарима и Србима" аутора др Илије Барбулескуа,1908.година
Срби,а не Бугари,преовлађују у Цариграду
Када се у Турској о Бугарима није више ништа ни говорило, српски је живаљ доспео до тако велике важности, да је давао сам правац у спољашњој и шта више и у самој унутрашњој политици Турске Царевине.
Нарочито у XVI веку, када се савет султанских везира састојао скоро из самих Словена, ти Словени беху скоро све сами Срби, наравно потурчени. Од Бугара се помиње само велики везир Мехмед, при крају XVI века, ну велико је питање још да ли је и он био заиста бугарскога порекла.Иначе скоро сви велики везири и везири беху потурчени Срби, који су увек у души својој хранили осећаје за свој род, одакле им је и порекло. Тако је био Србин велики везир Ахмед Херцег – оглу – паша, силан и моћан у времену 1480 – 1515 године. Исто тако беху Срби и везири Мустафа – паша и Ахмед – Заде. Прва законита жена султана Сулејмана била је Српикња. Србин је био и велики везир Али- паша (1561 год), који је имао неограниченог утицаја у Царевини. Исто тако био је Србин Мехмед Соколовић зет султанов и који је радио све да се обнови Пећка Патријаршија. Гласовити Синан – паша такође је био Србин исто као и други везири од утицаја у Цариграду. Ови су шта више давали словенофилски правац у спољној политици Турске Царевине
Види се дакле да је утицај Срба у Цариграду био велики, бугарски пак никакав. То се види још и по томе што су се српским језиком служили не само јаничарским ордијама, него се њиме, а не бугарским, служили у својим пословима и сами султани.Тако је писмо султана Селима, које је он послао рускоме цару Василију Ивановићу у XV веку, било написано српским језиком.
Пријавите се на:
Постови (Atom)